U mesecu kada se obeležava 235 godina od rođenja Vuka Karadžića, u njegovom rodnom kraju – podsećaju na značaj očuvanja jezika i pisma kao kulturnog identiteta – jednog naroda. Skupština Srbije – prošle godine usvojila je Zakon o očuvanju ćirilice, međutim, pojedinačnu svest teško je promeniti.
Da li smo zaboravili da pišemo ćirilicom i zašto smo na putu da izgubimo ono po čemu smo jedinstveni u celom svetu? Iako je Zakon o očuvanju ćirlice, obavezao državna, javna preduzeća i servise informisanja da to pismo koriste kao službeno, svest pojedinca, sudeći bar po natpisima koje srećemo na ulicima, sporo se menja.
“Pismo i jezik su kulturni identitet jednog naroda, ako nema sačuvanog jezika ni pisma, naravno ne postoji ni narod”, rekla je Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici.
A Srbi su upravo jedini narod u svetu koji u pisanju ravnopravno koristi dva pisma – ćirilicu i latinicu. Iako je svakome dozvoljeno da izabere koje će koristiti, ćirilica je, kažu, ono po čemu se izdvajamo od drugih. U Vukovom kraju, ističu, da su na sebe preuzeli ulogu čuvara njegove zaostavištine.
“Kroz ovaj centar, samo u proteklih godinu dana prošlo je više stotina dece koja su se bavila izučavanjem srpskog jezika i ćirličnog pisma. I moram da istaknem da boravak dece iz dijaspore govori u prilog tome da naši ljudi koji žive van granica Srbije jako vode računa o tome da deca koja su tamo možda treća, četvrta generacija uče ćirilično pismo i znaju svoje poreklo”, navodi Aleksandra Purić, direktor Naučno-obrazovnog kulturnog centra u Tršiću
Ćirlica će, prema rečima lingvista, opstati samo ako mlade generacije budemo učili o njenom značaju. Iako je latinica u savremeno, internet doba dostupnija, mogućnost izbora je tu. U lozničkim školama negovanje upotrebe ćirličkog pisma i dalje je tradicija.
Milica Stojanović, učenica OŠ “Vuk Karadžić” u Loznici, kaže da ćirilica može da se čuva tako što se ćirilicom uvek piše u školi, domaći zadaci rade ćirilicom, a da je na telefonu i pri upotrebi računara potrebno odabrati ćirilicu.
“Mi naše đake podstičemo da koriste ćirilicu, da budu ponosni na to što žive u Vukovom kraju i da sutra ako odu odavde ističu iz kog kraja dolaze i da je ćirlica njihovo primarno pismo”, objašnjava Vladimir Andrić, direktor OŠ “Vuk Karadžić” u Loznici.
Iz Vukovog kraja već skoro devet decenija, još od osnivanja prvog Sabora u čast reformatora srpskog jezika poručuju: “Ako zaboravimo svoje pismo, zaboravićemo ko smo, odakle smo, gde su nam koreni, i zato sačuvajmo jezik, očuvajmo zemlju”.
