Ambasada Poljske u Beogradu svakog meseca iz Čačka nabavlja novi med od nektara kojeg pčele donose s pitomog kestena:
Čačak – Pčele u čačanskom kraju rade, što bi se reklo, i prekovremeno, ali opet ne mogu sve da postignu. U 58 sela ovog kraja koja pripadaju području grada zasadi voća obuhvataju 7.000 hektara, a zadatak oprašivanja spao je na 7.500 pčelinjih društava, koliko je ih ovde registrovano, kod 209 domaćina okupljenih u udruženju pčelara „Čačak”.
– Ovoliko društava nedovoljno je ne samo za zasade voća već i druge gajene biljke, pa u narednom vremenu valja težiti povećanju broja pčelara i društava jer grad Čačak ima povoljne uslove za to. Pčele sa voća uzimaju nektar i polen, a zauzvrat oprašuju voćke i ostale gajene biljke i povećavaju prinos za 81 odsto – rekao je predsednik Udruženja i pčelar dr Svetomir Stamenković, profesor univerziteta u penziji i jedan od najstručnijih srpskih znalaca za oblast zaštite bilja.
Profesor je i pokretač izložbe „Med i voće”, prvi put održane krajem prošle sedmice na Gradskom trgu u Čačku, gde su bili dobrodošli svi proizvođači koji su imali da pokažu štogod vredno.
Možda će manjak pčela da bude nadomešten umnožavanjem društava, blagodareći izuzetnim cenama meda i u ovoj sezoni. Tako nam jedan od izlagača i vodeći čačanski pčelar Marjan Gojković pripoveda da je kod njega cena ovogodišnjeg meda 1.500 dinara za kilogram bagremovog ili šumskog, a 1.200 za ostale vrste.
– U našoj kući su pčelari već šesto pokolenje i stekli smo stalne kupce koji se ne raspravljaju o ceni. Među njima je, recimo, već godinama i ambasada Republike Poljske u Beogradu i njihove diplomate, lično ili preko kurira, kod nas u Čačku svakog meseca kupuju i pet kilograma meda od kestena – kaže Gojković za „Politiku”.
To je jedan od noviteta iz njegovog porodičnog pogona. Veli da je pašu našao na obroncima Jelice, u selu Kačulicama, gde njegov prijatelj ima zasad od pet hektara pitomog kestena. Marjan nam nudi plastičnu kašičicu da probamo: otmen ukus sa jedva osetnim tragom gorčine. Ambasada nije pogrešila. U susednoj tegli nepoznata materija, gusta i kao sneg bela.
– To je med od uljane repice. Zbog te paše morao sam da vozim pčele 300 kilometara na sever, u Srpski Itebej, ili 400 do Sente. Ove godine vozio sam ih na 17 različitih lokacija radi paše. Stavim na dva kamiona po 50 košnica i srećan put.
On ima ukupno 70 različitih proizvoda kojima je med osnova („U računaru otvorim spisak bar-kodova i to se lako izbroji”) i ugovor sa odgovarajućom ustanovom iz Kraljeva koja redovno prati svojstva sve njegove robe.
– Iz mojih stotinu košnica ove jeseni ocedio sam 1.800 kilograma meda i ovo je možda najbolja godina koju pamtim, a pamtim prilično – reče nam Marjan Gojković.
