Tokom ekstremnih vrućina ne treba piti hladna pića i alkohol, već slanu vodu

Nutricionista Branka Mirković izjavila je danas da se tokom ovih ekstremnih vrućina ne sme jesti hrana i piti pića koja će da greju organizam, kao što su sladoled i hladna bezalkoholna i alkoholna pića, i poručila da treba piti tople limunade sa malo soli kako bi nadoknadili elektroliti, i jesti puno svežeg povrća, salate uz svaki obrok.

Mirković je za Tan‌jug objasnila, govoreći o pravilnoj ishrani i konzumaciji tečnosti tokom visokih temperatura, da kada se hladna hrana ili piće unese u organizam, da bi se izjednačila temperatura želudac mora da stvara toplotu i onda tu toplotu ljudi osećaju kao neprijatnost.

Kako je navela, treba jesti krastavce, paradajz, štapove celera i bebi spanać iz svaki obrok, kao i jaja koja se veoma lako vare i ne prave veliki problem organizmu.

„U toku dana ako želite voće, ne treba da bude hladno, i treba jesti pre svega borovnice i maline uz neko jezgro oraha ili badema. Uveče ponovo salata i neka riba iz rerne, pečena bez ulja i onda imamo idealan jelovnik za ceo dan”, izjavila je ona.

Komentarišući to što je Francuka zatvotrila fakultete i škole i zabranila konzumiranje alkohola na ulicama zbog ekstremno visokih temperatura koje dostižu i 45 stepeni, Mirković je rekla da je to dobar potez Vlade Francuske, zato što je alkohol toksin koji greje organizam.

„Naša jetra se zaključa i samo se trudi da obradi te toksine, zadržava se tečnost. Ne treba piti ni kafu po ovim vrućinama, jer je kafa diuretik što znači da se izbacuje dodatno tečnost što je veoma loše za ovo vreme, a dolazi i do dodatnog preznojavanja”, objasnila je ona.

Mirković je poručila da je tokom dana kada su ekstremne vrućine, neophodno da se stalno pije voda koja je malo posoljena i ne mnogo hladna, ili mineralna voda, kako ne bi došlo do dehidratacije.

Kardiolog dr Snežana Bašić izjavila je danas da su srčani bolesnici kategorija koja je u najvećem riziku tokom ovako velikih vrućina, i poručila da je u ovom periodu neophodno unositi magnezijum i kalijum kroz voće i povrće, kao i minimum dve litre tečnosti dnevno.

Bašić je za Tan‌jug rekla da iako su i niske i visoke temperature rizične za srce, sa niskim temperaturama se građani mogu boriti tako što će sedeti u zagrejanom prostoru, dok na visokim temperaturama koje su konstantne i tokom noći, ljudi gube tečnosti, minerale, znoje se, krvni sudovi se prošire, dolazi do oticanja nogu, ruku što su sve veoma loša stanja za srce.

„Dolazi do lošeg prolaza krvi u srce, loše perfuzije mozga, stalne malaksalosti, vrtoglavice, nesvestice, kolapsa. Osnovno je uzimati minerale, magnezijum i kalijum kroz povrće i voće, a ne tabletirano jer možete predozirati, kao i vitamine. U ishranu ubaciti voće i povrće mnogo više nego do sada, i tečnosti najmanje dve litre dnevno”, poručila je ona.

Bašić je istakla da srčani bolesnici imaju lekove za izmokravanje i lekove koji su diuretici, zbog čega se u ovom periodu kada su velike vrućine koriguje terapija, odnosno najčešće se izbacuju jutarnje i popodnevne doze, dok večernja doza ostaje.

Na pitanje da li vrućine mogu da izazovu srčani udar i kod osoba koje ranije nisu imale srčane probleme, Bašić je napomenula da ovih dana postoji veliki priliv mladih ljudi sa srčanim udarima u Urgentnom centru, a koji nikada nisu imali problem sa srcem.

„Promena u kretanju krvi je vrlo tipična za tromboze u letnjim mesecima, zbog širenja venskog sistema. Prvi suptilni znaci da nešto nije u redu je da ste malaksali, da ne možete lepo da udahnete, da plitko dišete, može da postoji i bol u vilici, ramenu, rukama. Imate i infarkte koji idu sa simptomima mučnine i nagonima za povraćanje. Tu uvek treba intervenisati hitno, uraditi troponine, enzime pre nego što se dese bilo kakve druge promene”, izjavila je doktorka.

Komentarišući to što je Francuka zatvotrila fakultete i škole i zabranila konzumiranje alkohola na ulicama zbog ekstremno visokih temperatura koje dostižu i 45 stepeni, Bašić je ocenila da je to ispravan potez Vlade Francuske jer se tako visoke temperature iznad 40 stepeni smatraju elementarnom nepogodom.

„Tu elementarnu nepogodu pravi čovek, jer platformom kontrole klime doveli su do toga da mi više u ovom delu Evrope nemamo četiri godišnja doba. Nemamo više snegova, a ulazimo u tropsko leto koje će trajati do sredine septembra, treba da se navikavamo na ovakve situacije”, zaključila je Bašić.