Suze, kijanje, kašalj, crvenilo očiju – prolećne alergije u zamahu
Mnogi su alergični i na hranu, ali je počela sezona prolećnih alergija. I zato, ovih dana mnogi kijaju, suze i svrbe ih oči, otečeni su im kapci, svrbi ih nos, a neki imaju i ozbiljnije simptome, jer je počelo cvetanje biljaka. Alergija na polen smatra se jednom od najvećih epidemija našeg veka, jer pogađa svaku petu osobu.
Profesorka Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinke za aelergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije istakla je da dobar deo populacije pati od alergija koje su univerzalna neinfektivna epidemija.
I kod nas i u svetu oboljevaju svi uzrasti, češće mlađe populacije. Većina pacijenata koji u isto vreme svake godine imaju alergijske tegobe znaju da prepoznaju simptome, neki imaju dijagnozu, a oni koji nemaju trebalo bi da se jave lekaru.
„Sada je sezona polenacije drveća, to su topola, leska, breza, poleni su u vazduhu i mi ih udišemo, pa dobijamo tipične simptome respiratornog trakta, kijamo u serijama, svrab i sekreciju nosa.
Često su pridruženi očni simptomi, kašalj, promuklost, gušenje. Sve kreće od nosa, a tokom trajanja bolesti pacijenti dobijaju i bronhoopstrukcije, astmu“, rekla je prof. Tomić.
Kako smanjiti količinu polena
„Važno je da pacijent zna na šta je osetljiv, da prati šta mu predstavlja problem, kao i da prati koncentraciju polena, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Trebalo bi da manje borave napolju, jer je koncentracija polena najjača u jutarnjim časovima. U proleće je dodatni priliv pacijenata i oni dođu kada je problem intenzivan“, rekla je profesorka.
Polen drveća izaziva alergije
Dodaje da su alergijski rinitis i preosetljivost na polen trivijalna bolest ili stanje koji utiču na kvalitet života, na radnu sposobnost…
Prevencija, dijagnostika i terapija
Profesorka dr Tomić Spirić kaže da je važan pokušaj da se smanji ekspozicija. Koristi se simptomatska medikamentna terapija, dodaje, imamo moćnu grupu lekova, kao što su antihistaminici. Veliki problem je i zapušenost nosa, pa i tu postoji dodatna borba – intranazalnim steroidima.
Ali dr Tomić Spirić naglašava da kada se iscrpe sve medikamentne terapije, treba posmatrati pacijenta i razmotriti mogućnost onoga što se u narodu zove alergenska vakcina:
„Kada vidimo da ima indikacija započinjemo jednu specifičnu imunomodulatornu terapiju, alergensku imuno terapiju, poznatu kao alergenska vakcina.“, kaže ona.
„To nije jedna vakcina, već postupak koji traje od tri do pet godina. Bolest se promenila, forme su teže, postoji uticaj globalnog zagrevanja, aerozagađenja, a sve to produžava vreme polenizacije, pa su se i slika bolesti i način lećenja promenili“, zaključila je prof. dr Vesna Tomić Spirić.
