Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar sutra obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom.
Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, prenosi Tanjug.
Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.
