Papa Franja je sedio i pazljivo slušao troje preživelih Métisa iz rezidencijalnih škola, kako pričaju svoje priče tokom njihove audijencije u Vatikanu s prvom od tri domorodačke delegacije.
„Bio je to vrlo ugodan sastanak“, rekao je predsednik Nacionalnog veća Métis Cassidy Caron. „Papa Franja je sedeo, slušao i klimao glavom kada su naši preživeli pričali svoje priče. Naši preživeli su učinili neverovatan posao na tom sastanku o iznosenju svoje istine. Bili su tako hrabri, a mi smo hteli učiniti sigurno smo podigli njihov glas, a to je upravo ono što smo danas uradili.“
Papa se nije izvinio za zlostavljanja koja su se dogodila u školama za domorodačku decu koje je upravljala crkva, a koje je finansirala vlada, a koje su postojale širom Kanade od 1870-ih do 1997. On je, međutim, govorio o „istini, pravdi i izlečenju, “, rekao je Caron.
On je takođe ponovio svoju opredeljenost da u nekom trenutku otputuje u Kanadu i da se sastane sa preživelima, ali datum za tu posetu još nije određen, rekao je Caron.
Angie Crerar bila je jedna od preživelih koja je bila na sastanku u ponedeljak, kao deo niza audijencija u Rimu ove sedmice, kako bi razgovarali o uticaju uloge Rimokatoličke crkve u upravljanju većinom rezidencijalnih škola u Kanadi i kako crkva može pokušati da se iskupi.
Ova 85-godišnja starica iz naroda Métis u Alberti razgovarala je za CBC pre sastanka i rekla da su joj se vraćala sećanja iz detinjstva dok je krenula na put u Rim na istorijski susret s papom Franjom.
„Veoma uzbuđena, veoma ponizna, tako veoma zahvalna“, rekla je uoči sastanka koji je trajao sat vremena.
Na putu za Rim, Crerar je nosio tamnoplavi sako i crveni Métis pojas koji predstavlja krv koju su Metis prolili boreći se za svoja prava.
Dok je čekala da ode s međunarodnog aerodroma Montréal-Pierre Elliott Trudeau, Crerar se podsetila šta joj je pomoglo da preživi skoro deceniju boravka u rezidencijalnoj školi.
„Iako su pokušavali da nas promene, da kažu da nam porodica nije dobra… mama i tata su nas naučili dobroti, da volimo, poštujemo“, rekao je Crerar.
S tim osećajem Crerar usmerava svoju poruku papi Franji ne samo za izvinjenje, već i za pomoć u identifikaciji izgubljene dece iz škola.
„Ova deca imaju pravo na ime i identitet“, rekao je Crerar.
Zahtev za pristup svim crkvenim i školskim evidencijama
Caron je pre sastanka rekla da će se zalagati za nesmetan pristup crkvenim i školskim evidencijama s papom i drugim crkvenim zvaničnicima s kojima se delegacija planira sastati ove sedmice, uključujući rimokatoličke kardinale.
„Davanje imena deci je neverovatno važno na putu isceljenja našeg naroda“, rekla je ona.
„Za to ćemo se zalagati kod pape Franje, kao i kod mnogih drugih crkvenih zvaničnika, s kojima ćemo se sastajati tokom ove sedmice.“
Crerar je rekla da nikada neće zaboraviti dan 1946. godine kada je postala ne samo učenica škole, već i majka svoje dve mlađe sestre od pet i tri godine.
RCMP je nju i njenu braću i sestre odveo avionom iz Yellowknifea nakon što joj je majka umrla od tuberkuloze.
„Imam puno ožiljaka,“ rekla je Crerar. „Nosim ih s ponosom.“
Crerar je provela devet godina u rimokatoličkoj školi St. Joseph u Fort Resolutionu, N.W.T., od osam do 17 godina.
Audrey Poitras je nazvao Creraru prošlog oktobra da joj kaže da je izabrana od strane Métis Nationa da bude deo njene primarne delegacije za sastanke u Vatikanu.
„Ona [Crerar] mi je rekla, ‘Idem s tobom'“, rekao je Poitras. „Rekao sam, ‘Ali ja ne idem’, a ona je kao, ‘Pa, idem s tobom’.“
Poitras će gledati neke od ovosedmičnih sastanaka sa ekrana u obližnjoj prostoriji i prisustvovaće poslednjoj papinoj audijenciji u petak, koja će biti javna i uključivati članove svih delegacija Métis, Prvih naroda i Inuita, zajedno sa članovima njihovih porodica i članovi podrške.
Još 2004. godine, Poitras je rekla da ju je Crerar naterao da prikupi priče o preživelima iz škole Métis jer je smatrala da je vreme da im se izvini.
Knjiga Metis Memories of Residential Schools sadrži priče o 24 osobe koje su preživele Métis rezidencijalne škole, uključujući Crerara.
„Zaista sam zadovoljan što sam u mogućnosti da idem s njom i podelim s njom još jedan deo njenog putovanja“, rekao je Poitras.
„Ona je osoba na koju se ugledam.“
