Na mnogo načina, varijanta omikron može biti prvi test kako će ljudi u Kanadi naučiti živeti s COVID-19. Karantini i socijalna ograničenja su još uvek u igri, a ankete ne ukazuju na široko rasprostranjeno protivljenje takvim merama.
Ali postoje brojni dokazi da ljudi nisu voljni da svoje živote i živote svoje dece stave na čekanje još dugo. Reakcija ljudi na brze testove može da govori u prilog tome, ljudi su spremni da stoje u redu godinama za priliku, da posete prijatelje i porodicu u relativnoj bezbednosti.
Ako zanemarite osnovne činjenice ljudske prirode, mogli bismo tvrditi da je prerano razmišljati o “vraćanju u normalu”. Kratkoročno, još ne znamo šta će Omikron učiniti kanadskom zdravstvenom sistemu. Dugoročno gledano, sve dok postoje ogromne zemlje sa minimalnim stopama vakcinacije, to je dva procenta ili manje u najmanje četiri afričke zemlje koje ukupno imaju više od pola milijarde ljudi, na primer, nećemo moći reći dali smo sve od sebe da se zaštitimo od budućih varijanti.
Ali nema smisla zanemariti osnovne činjenice ljudske prirode. „Naša vrsta je evoluirala da bude prilagodljiva i otporna na opasnost“, rekao je profesor psihijatrije na Univerzitetu McGill, Samuel Veissière. “(Mi) smo napredovali nakon stvarnih katastrofa koje su bile mnogo, mnogo gore od COVID-a.”
Zaista. I ovo krajnje čini ogorčenim one Kanađane, koji su još uvek voljni da sve prihvate baš kao i pre godinu dana. Oni u drugima vide sebičnost, motivisano rasuđivanje i direktnu mizantropiju, i očito je nešto od toga u igri. Ali možda je vredno razmisliti o kontračinjeničnom scenariju zbog kojeg smo ne tako davno omekšali: Što ako je projekat oko vakcinacije propao?
Čak je i vrlo optimistični britanski premijer Boris Džonson, upozorio u maju prošle godine da bezbedna i efikasna vakcina „nipošto nije zagarantovana“. Bilo je potrebno 75 godina da se razvije vakcina protiv denga groznice, primetio je veoma dug članak u Guardianu, a vakcine protiv AIDS-a još uvek nema, delom zato što virus stalno mutira.
Kada je tadašnji USA predsednik Donald Trump izjavio da će vakcine biti dostupne do kraja 2020.g, pametni ljudi su stajali u redovima da zaliju tu ideju hladnom vodom. „Stručnjaci kažu da je do razvoja, testiranja i proizvodnje vakcine za javnost treba još najmanje 12 do 18 meseci i, da bi sve ostalo bilo manje -više medicinsko čudo“, izveštavao je NBC News.
„Tmurna istina iza ove ružičaste prognoze je da vakcina verovatno neće stići uskoro“, objavio je New York Times 30. aprila 2021 godine. “Klinička ispitivanja gotovo nikada ne uspevaju lako. Nikada ranije nismo uspeli pronaći vakcinu protiv koronavirusa za ljude. Naš rekord u razvoju potpuno nove vakcine je najmanje četiri godine.” citirao je Times dekana medicinskog fakulteta da su biotehnološke firme verovatno prenaduvale svoje šanse, kako bi povećale cene deonica.
Britanka Margaret Keenan primila je prvu dozu Pfizerovog magičnog eliksira samo sedam meseci kasnije, a nekoliko sedmica nakon toga, 82-godišnji penzioner iz Oksforda, Brian Pinker dobio je prvu dozu AstraZenecine verzije. I od tada mislimo da se dogodilo čudo.
Ali šta ako se nije desilo čudo?
Kao prvo, pretpostavljam da bi Kanađani imali mnogo ugodnije leto 2021 godine. Čak i kada sam pokušao da shvatim prirodno super opreznu prirodu Kanađana, bio sam zapanjen koliko je veliki broj ljudi koje poznajem, a da su i dalje pod velikim oprezom, čak i kada je broj slučajeva opao i vreme je tražilo socijalizaciju na otvorenom. Na neki način, ipak, čudo od vakcine učinilo je to sasvim logičnim: ako samo malo izdržimo, možemo izbeći svaki nepotreban rizik i izaći nasmejani u status quo ante.
Omikron nas podseća kako je to malo verovatno, COVID će biti s nama dugo i, možda nam nudi lekciju: Iskoristite dobre trenutke na najbolji način.
U nedostatku masovne vakcinacije, takođe sumnjam da bi kanadska vlada bila pod ekstremnim pritiskom javnosti, da brzo i trajno povećaju kapacitet, fleksibilnost i efikasnost naših zdravstvenih sistema. Čak i s obzirom na čudo od vakcine, neverovatno je koliko malo pričamo o ovome.
Da izaberemo jedan primer nasumično: Austrija se vratila u potpunu blokadu 19. novembra 2021 g, kada je imala 1.459 dnevnih slučajeva na milion stanovnika u proseku za sedam dana. Nasuprot tome, Kvebek je u ponedelak zatvorio škole, barove, bioskope i teretane sa 378 slučajeva na milion. Od nedelje, Ontario je ograničio kapacitete mesta i restorana i privatnih okupljanja, između ostalih ograničenja, na samo 130 slučajeva dnevno na milion.
Nema sumnje da ti brojevi govore o vrlo različitim društvenim tolerancijama na rizik, ali je takođe istina je da Austrija ima skoro tri puta više bolničkih kreveta po glavi stanovnika od Kanade, takođe više nego duplo lekara i dva i po puta više specijalista hirurgije. Austrija troši samo nešto malo više na zdravstvenu zaštitu nego Kanada.
Ukratko, potreban je mnogo veći Covid talas da preplavi mnoge nama slične zemlje, nego što će se to desiti sa Kanadom. Znajući da ćemo se baviti sa ovom stvari još dugi niz godina, bez obzira na sa ili bez vakcine, imperativ za jačanje našeg srednjeg i olako precenjenog sistema zdravstvene zaštite, je nešto oko čega bismo se svi trebali složiti i, nešto što bi trebalo ispraviti.
SERBIANNEWS/CANADA
