Prvi skok u istoriji iz stratosfere na Severni pol izvela je grupa ruskih padobranaca. Kosmonaut, heroj Rusije Mihail Kornijenko, pilot instruktor Aleksandar Linik i inženjer svemirske tehnologije Denis jefremov skočili sa padobranom sa visine veće od 10 km i sleteli na „kraj sveta“. Svoju herojsku akciju posvetili su godišnjici prvog leta čoveka u svemir
Oko 9 sati ujutru Il-76 sa posadom je poleteo iz Murmanska. Nakon 4 sata avion je bio blizu Severnog pola. Odabravši najbolje mesto za sletanje i uzimajući u obzir smer vetra, grupa je napustila avion. Slobodan pad je trajao oko dva i po minuta. Na udaljenosti od približno 1 km iznad zemlje padobrani su se otvorili. Zatim, vešto manevrišući, stratonauti su sleteli na ledenu površinu što je moguće bliže tački od 90° severne geografske širine.
„Saopšteno nam je da su sleteli u predviđeno područje, sleteli su normalno, bez ikakvih problema. Vreme je bilo odlično: led i sve prepreke su bile vidljive sa 10 hiljada metara, vetar je bio 2-3 metra u sekundi – savršeno. Uslovi koji se jedino mogu poželeti, posebno za ovaj region“, rekao je zamenik direktora Centra za traganje i spasavanje Dmitrij Glagolev.
Stratosfera je sloj atmosfere pored troposfere, ovde je ozonski omotač, koji štiti sav život na Zemlji od ultraljubičastog zračenja. Smatra se da stratosfera počinje na nadmorskoj visini od 11 km i da se prostire na približno 50 km od površine naše planete. Međutim, kako je pojasnio Aleksandar Linik, u oblasti polova granica stratosfere počinje na nadmorskoj visini od 8 km. Ovo se objašnjava činjenicom da Zemlja nije geometrijski pravilnog oblika, već je geoid nešto poput elipse.
Fizički je nemoguće da čovek bude u stratosferi bez posebne opreme. Prvo, vazduh je veoma razređen. Drugo, tamo je veoma hladno – temperatura pada na –55–60 °C. Štaviše, tokom brzog slobodnog pada (brzina – oko 380 km / h), osećaj je da je temperatura kao -70 ° C. Ovi neobični padobranci su odbili da koriste svemirska odela. Bez sposobnosti manevrisanja, osoba u njoj se zapravo pretvara u lutku. Umesto toga, koristili su opremu domaće, ruske proizvodnje – mekan kombinezon, zaštitne naočare, zagrejane rukavice i, naravno, masku za kiseonik. Ukupna težina opreme bila je 30 kg.
Članovi ekspedicije počeli su da udišu čisti kiseonik u avionu oko sat vremena pre skoka. Bilo je neophodno „isprati“ sav azot iz krvi da bi se izbegla dekompresija usled naglih promena pritiska tokom slobodnog leta.
