Skriveni problemi epidemije kardiovaskularnih bolesti: Terapija napreduje, prevencija zaostaje

Kardiovaskularne bolesti spadaju u vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Smatra se da su odgovorne za skoro 50 odsto svih smrtnih ishoda godišnje.

Već godinama se govori o tome da je Srbija u samom evropskom i svetskom vrhu po broju obolelih. Taj broj je u stalnom porastu.

Stručnjaci ukazuju da ne postoji samo jedan razlog za to i da su bolesti srca rezultat dugogodišnjeg delovanja više faktora rizika.

Najčešći uzroci ovih bolesti

Najveći problem je što se faktori rizika, često ne doživljavaju kao bolest, kaže dr Larisa Vasiljević Stojanović, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije.

„Visok pritisak ne boli, povišen holesterol ne daje simptome, a ateroskleroza može da napreduje godinama bez ikakvih tegoba. Zato mnogi pacijenti dolaze tek kada se pojavi infarkt, moždani udar ili srčana slabost“, objašnjava doktorka Stojanović za Forbes Srbija.

Dodatni izazov savremenog društva su hronični stres, nedostatak sna i fizička neaktivnost.

Kako kaže, dugotrajna izloženost stresu dovodi do pojačanog lučenja hormona poput adrenalina i noradrenalina.

To povećava krvni pritisak i ubrzava procese koji doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti.

„Danas imamo paradoks da ljudi rade više nego ikada, a kreću se manje nego ikada. Srce i krvni sudovi zbog toga stare brže nego što pokazuje kalendar“, ističe dr Larisa Stojanović.

Mnogi godinama zanemaruju simptome bolesti

Dobra vest je da se većina kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ili značajno odložiti. Važno je da se faktori rizika prepoznaju i leče na vreme, ukazuju lekari.

Ipak pacijenti danas imaju mnogo više informacija nego ranije, to ne znači da više brinu o svom zdravlju.

Dr Larisa kaže da u praksi često sreće ljude koji godinama znaju da imaju povišen krvni pritisak, šećer ili holesterol, ali terapiju uzimaju neredovno. Ili je prekidaju čim se osećaju bolje.

Još češće se mi lekari susrećemo sa ignorisanjem simptoma, dodaje.

Foto: MediGroup

Savremen čovek je navikao da funkcioniše umoran, pod stresom i sa premalo sna, pa prve znake bolesti često pripisuje poslu ili iscrpljenosti.

Bol u grudima se tumači kao nervoza, gušenje kao loša kondicija, a lupanje srca kao posledica stresa, kaže ona.

„Upravo zbog toga mnogi pacijenti dolaze lekaru tek kada se već razvila ozbiljna komplikacija poput infarkta, moždanog udara ili srčane slabosti“, kaže doktorka.

Šta bi trebalo preduzeti i promeniti?

„Jedna od najvažnijih poruka savremene kardiologije jeste da ne čekamo da nas srce ozbiljno upozori. Preventivni pregledi nisu namenjeni bolesnima, oni postoje da bi zdravi ljudi takvi i ostali. Redovni sistematski pregledi su veoma bitni. Ljudi veoma često ne iskoriste sistematske preglede koje firme redovno plaćaju.

Ono što je pozitivno je da ipak raste svest o važnosti preventivnih pregleda, naročito u mlađoj populaciji“, dodaje.

Hipertenzija je, i dalje najrasprostranjenija kardiovaskularna bolest i predstavlja glavni faktor rizika za većinu drugih srčanih i moždanih oboljenja.

„Poslednjih godina beležimo veliki porast koronarne bolesti, odnosno ateroskleroze krvnih sudova srca, kao i poremećaja srčanog ritma, pre svega atrijalne fibrilacije. Delom je to posledica starenja populacije, ali i sve veće učestalosti gojaznosti, dijabetesa i metaboličkog sindroma“

Takođe, i srčana slabost danas predstavlja jedan od vodećih razloga hospitalizacije kod osoba starijih od 65 godina.

Faktori rizika sve češći kod mlađe populacije

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se faktori rizika sve češće javljaju kod mlađih osoba.

„Danas nije retkost da pacijent u četrdesetim godinama ima kombinaciju hipertenzije, gojaznosti, povišenog holesterola i dijabetesa.

To je nekada bilo karakteristično za mnogo stariju populaciju“, kaže dr Stojanović.

Uspeh u kardiologiji zato, kaže, ne meri se samo brojem ugrađenih stentova, već brojem infarkta i moždanih udara koje su lekari sprečili.

Ukazuje da danas imamo mogućnosti lečenja koje su pre dvadeset godina bile nezamislive.

Dostupne terapije koje produžavaju život

Mnoge bolesti koje su nekada nosile visok rizik smrtnosti sada se mogu uspešno kontrolisati godinama.

Kod koronarne bolesti srca na raspolaganju su nam savremene dijagnostičke metode, minimalno invazivne procedure poput ugradnje stentova i procedura na srčanim zaliscima, kao i efikasni lekovi koji smanjuju rizik od infarkta i njegovog ponovnog javljanja, dodaje.

U lečenju poremećaja srčanog ritma značajno su unapređene metode ablacije. Novi antikoagulantni lekovi omogućili su efikasniju prevenciju moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, ističe sagovornica Forbes.

Poseban napredak ostvaren je u lečenju srčane slabosti, kaže.

„Danas raspolažemo terapijama koje ne samo da ublažavaju simptome, već dokazano produžavaju život i smanjuju potrebu za hospitalizacijom. To je jedna od najvećih promena koje smo kao kardiolozi videli u poslednjih desetak godina“.

Pomaci i u preventivnoj kardiologiji

Nakon mnogo godina bez specifične terapije, u toku su završna klinička ispitivanja novih lekova koji ciljano snižavaju nivo lipoproteina(a).

To predstavlja jedan od najočekivanijih pomaka u preventivnoj kardiologiji, ukazuje sagovornica.

Osim toga razvoj veštačke inteligencije, nosivih uređaja, pametnih satova i digitalnog praćenja zdravstvenih parametara omogućava ranije otkrivanje problema.

Takođe i aktivnije uključivanje pacijenata u brigu o sopstvenom zdravlju. Međutim, savremena kardiologija danas prevenciju posmatra mnogo šire.

„Nije dovoljno samo zdravije živeti, potrebno je i znati svoje brojeve. Krvni pritisak, nivo šećera, LDL holesterola i lipoproteina(a) mogu pružiti dragocene informacije o budućem kardiovaskularnom riziku mnogo pre pojave prvih simptoma“, dodaje.

Shutterstock/Halfpoint

Važna prevencija

Imajući u vidu da se mnoge kardiovaskularne bolesti razvijaju postepeno i da često ne daju simptome sve dok ne dođe do komplikacija akcenat treba staviti na prevenciju, smatra i dr Dalibor Dragišić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije i interventni kardiolog

Većina prevremenih infarkta miokarda bi mogla da bude sprečena boljom kontrolom krvnog pritiska, prestankom pušenja, lečenjem poremećaja masnoća, održavanjem normalne telesne mase i redovnom fizičkom aktivnošću, kaže.

„Problem nije što ne znamo da lečimo kardiovaskularne bolesti, već to što i dalje mnoge od njih otkrivamo prekasno“, upozorava.

Ne samo zdravstveni, već i ekonomski problem

„Posebno zabrinjava činjenica da se faktori rizika sve češće javljaju kod ljudi u najproduktivnijem životnom dobu. To kardiovaskularne bolesti čini ne samo zdravstvenim već i značajnim ekonomskim problemom“, kaže dr Dragišić.

Dr Dragišić kaže da se kao kardiolog, svakodnevno susreće sa pacijentima koji su godinama imali povišen krvni pritisak, holesterol ili dijabetes, ali nisu redovno odlazili na kontrole, jer nisu imali tegobe.

Upravo je to jedan od najvećih problema kod kardiovaskularnih bolesti – one često napreduju tiho, bez jasnih simptoma, dodaje.

Još češće se susrećem sa pacijentima, naročito muškarcima u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama koji dolaze u angio salu sa akutnim infarktom miokarda i podatkom da su ranije lečili hipertenziju pa samoinicijativno prekinuli terapiju, priča.

Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi pacijenti očekuju jak bol ili dramatične simptome. Prve manifestacije bolesti često javljaju postepeno i mnogo su suptilnije, kaže.

Prvi simptomi bolesti

Pažnju treba obratiti na pojavu bola u grudima koji se najčešće opisuje kao pritisak, stezanje ili teret i traje duže od pet minuta, zatim na pojavu gušenja ili nedostatka vazduha pri naporu, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, iznenadne vrtoglavice ili gubitka svesti, otoka nogu ili gušenja u ležećem položaju.

Često se susrećemo sa pacijentima koji se kasno jave lekaru jer bol nije bio jak ili tipičan, pa čekaju da tegobe prođu same od sebe. Na taj način gubi se dragoceno vreme za pravovremenu intervenciju i spasavanje srčanog mišića, kaže.

Kako je ateroskleroza sistemska bolest koja zahvata krvne sudove čitavog organizma, očekuje se i dalji porast broja pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću, naročito u populaciji starijih osoba i pacijenata sa dijabetesom, dodaje dr Dragišić.

Kardiovaskularne bolesti uzrok skoro svake druge smrti

Kardiovaskularne bolesti su već decenijama vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji i odgovorne su za približno svaku drugu smrt.

Svedoci smo napretka u dijagnostici i lečenju ovih bolesti, ali je opterećenje ovim bolestima i dalje veoma veliko, upozorava doktor.

Razlozi su složeni i zavise od više faktora. Na prvom mestu tu je arterijska hipertenzija, a onda i gojaznost, pušenje, dijabetes melitus, poremećaji masnoća u krvi i nedovoljna fizička aktivnost.

Drugi izazov predstavlja starenje populacije. Kako životni vek raste, raste i broj ljudi koji ulaze u životno doba u kojem su kardiovaskularne bolesti češće.

Pomaci u lečenju poremećaja masnoća u krvi

Jedan od najznačajnijih pomaka u poslednje vreme napravljen je u lečenju poremećaja masnoća u krvi.

Pored statina, danas su dostupni i novi lekovi (ezetimib, PCSK9 inhibitori) koji omogućavaju značajno snižavanje LDL (“lošeg”) holesterola čak i kod pacijenata kod kojih ranije nije bilo moguće postići ciljne vrednosti. Time se dodatno smanjuje rizik od infarkta miokarda i moždanog udara.

Posebno značajan iskorak napravljen je u prevenciji moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom uvođenjem direktnih oralnih antikoagulantnih lekova koji su pojednostavili lečenje i unapredili bezbednost terapije.

Napredovala je i interventna kardiologija.

Savremeni stentovi obloženi lekovima imaju odlične dugoročne rezultate i značajno smanjuju rizik od ponovnog suženja krvnog suda, dodaje dr Dragišić.

Istovremeno, nove tehnike poput rotacione aterektomije (rotablacije) i intravaskularne litotripsije omogućavaju uspešno lečenje i veoma kompleksnih promena na koronarnim arterijama koje su nekada predstavljale veliki izazov.

„Sve značajniju ulogu imaju i napredne dijagnostičke metode poput intravaskularnog ultrazvuka (IVUS) i optičke koherentne tomografije (OCT), koje omogućavaju precizniju procenu aterosklerotskih promena i optimalan izbor terapije. Istovremeno, određene aritmije danas se uspešno leče kateterskim procedurama, čime se kod velikog broja pacijenata smanjuje potreba za dugotrajnom primenom lekova“.

Najveći napredak u lečenju srčane slabosti

Možda je najveći napredak ostvaren u lečenju srčane slabosti, kaže dr Dragišić.

Nove generacije lekova značajno smanjuju rizik od hospitalizacija i smrtnosti, a pacijentima omogućavaju bolji kvalitet života i duže očuvanje funkcionalne sposobnosti.

Ipak, uprkos svim dostignućima moderne medicine, nijedna terapija ne može u potpunosti da zameni značaj prevencije, dodaje.

Najbolji rezultati i dalje se postižu kombinacijom zdravih životnih navika, pravovremenog otkrivanja bolesti i adekvatnog lečenja.

Osnovne mere prevencije podrazumevaju redovnu fizičku aktivnost, održavanje idealne telesne mase.

Takođe prestanak pušenja, kontrolu krvnog pritiska, kontrolu holesterola i šećera u krvi, uravnoteženu ishranu sa manje ultraprerađene hrane, dovoljno sna i kontrolu stresa, ukazuju stručnjaci.

Posebno je važno naglasiti da prevencija ne počinje pojavom simptoma, već mnogo ranije.

Ateroskleroza je proces koji se razvija godinama, pa čak i decenijama pre nego što dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Upravo zato redovni preventivni pregledi imaju veliki značaj, naročito kod osoba koje imaju porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti ili prisustvo faktora rizika.

„Kao kardiolog često kažem da je mnogo lakše sprečiti infarkt nego lečiti njegove posledice. Većina ljudi razmišlja o zdravlju tek kada se pojavi bolest, a zapravo najveći efekat postiže se upravo prevencijom“, kaže dr Dragišić.

Genetski faktor

Ulaganje u zdravlje srca donosi višestruku korist – duži život, bolji kvalitet života i manji rizik od ozbiljnih komplikacija. Kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima, prevencija je i dalje najefikasniji lek koji imamo, dodaje dr Dragišić.

Navodi i da kod ovih bolesti genetika igra značajnu ulogu, ali nije jedini faktor.

„Genetika nije sudbina. Nasledni rizik može povećati verovatnoću razvoja bolesti, ali način života često određuje da li će se bolest zaista razviti i kada.

Pacijent ne može da bira gene koje je nasledio, ali može da utiče na faktore poput pušenja, telesne mase, fizičke aktivnosti, krvnog pritiska i nivoa holesterola“.

Jedna od najvažnijih poruka savremene kardiologije jeste da čak i osobe sa izraženom genetskom predispozicijom mogu značajno smanjiti svoj rizik ukoliko na vreme prepoznaju faktore rizika i adekvatno ih kontrolišu, dodaje dr Dragišić.

I dr Larisa Stojanović kaže da ako u porodici postoje slučajevi ranog infarkta, moždanog udara, iznenadne srčane smrti ili izrazito povišenih vrednosti holesterola, rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti je veći.

Te osobe bi trebalo ranije i redovnije da kontrolišu faktore rizika iako genetika nije presudna, dodaje.

I virusi ostavljaju posledice na srce kod nekih pacijenata

I virusi mogu ostaviti različite posledice na srce i kardiovaskularni sistem. Najpoznatije su upala srčanog mišića, odnosno miokarditis, upala srčane maramice, odnosno perikarditis, poremećaji srčanog ritma i pogoršanje postojećih srčanih bolesti. a tolerancija napora ili osećaj nedostatka vazduha.

Pandemija COVID-19 značajno je povećala svest o povezanosti infekcija i kardiovaskularnog zdravlja. Šira javnost je postala svesna da virus ne mora da zahvati samo pluća, već može imati posledice i na srce, krvne sudove i sistem zgrušavanja krvi.

Važno je naglasiti da većina ljudi nakon virusnih infekcija nema trajne posledice na srce. Problem nastaje kod manjeg broja pacijenata kod kojih dolazi do komplikacija ili pogoršanja već postojećih kardiovaskularnih bolesti, dodaje dr Stojanović.

Zato nakon težih infekcija, naročito ukoliko postoje simptomi poput bolova u grudima, lupanja srca, gušenja ili izraženog zamaranja, preporučuje kardiološka procena.

„Pandemija nas je podsetila na nešto što lekari odavno znaju – srce nije izolovan organ. Ono je povezano sa svim sistemima u organizmu, pa zato i bolesti koje na prvi pogled nemaju veze sa kardiologijom mogu ostaviti značajan trag na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema“, dodaje dr Stojanović.