Ekipa RTS-a stigla je u Albaniju, kako bi ispratila meč tamošnjeg šampiona Tirane i Crvene zvezde u okviru kvalifikacija za Ligu šampiona. Naše kolege je u glavnom gradu Albanije dočekalo veoma neprijatno iznenađenje.
Dva dana uoči utakmice drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona između Tirane i Crvene zvezde, albanska sportska štampa nije poklonila toliko prostora o ovom duelu koliko sam očekivao. Ili sam ja očekivao previše.
U svakom slučaju utakmica od velike važnosti za obe ekipe.
Zvezda jeste favorit ali domaćin ima velike ambicije i neskrivenu želju da bude prvi klub sa ovih prostora koji će se plasirati u grupnu fazu LŠ.
Želje od mogućnosti uvek treba razdvojiti, posebno u fudbalu. O tome ćemo nešto više sutra.
Fudbaleri našeg šampiona danas su se po drugi put testirali na koronavirus i sutra će čarter letom u 11 časova, poleteti sa aerodroma “Nikola Tesla” put glavnog grada Albanije.
O svemu ovome ekipa RTS-a koja je danas doputovala u Tiranu nešto iza podneva će vas redovno izveštavati….
Sada ovde ide jedno veliko AKO…
Naime, po sletanju na aerodrom “Majka Tereza” vrlo brzo smo shvatili kao i ostali putnici sa leta JU212 da sa našim stvarima nešto nije u redu.
Ljubazni aerodromski radnici zaduženi za prtljag su nam saopštili da naše torbe nisu ni stigle.
Na naše pitanje o čemu se zapravo radi, samo su slegali ramenima i ponavljali da nije do njih.
Rekoh u redu, dešava se… A onda novi šok…
Pa nama je u torbi pored garderobe i veći deo tehnike koji nije mogao sa nama u avion.
Sada, kolegi snimatelju Moši i meni tek nije dobro. Ponovo prilazimo pultu za izgubljene stvari i po malo na mom solidnom znanju albanskog jezika nekako smo se sporazumeli da će nam stvari doneti sutra u toku dana na adresu hotela koju smo im ostavili.
Na pitanje kada da očekujemo stvari, kažu u toku dana. Do kraja dana sigurno.
Potvrda o izgubljenim stvarima
Usledio je novi šok jer mi smo došli da radimo. Kroz glavu prolazi svašta.
Kako da se onda uključimo sutra u Jutarnji program, pa u vesti u 12:00 pa u Beogradsku hroniku ?!?
Nekako smo se, uz razumevanje urednice večerašnjeg Drugog Dnevnika Milice Nedić, malo smirili (rekla je “Dešava se, samo polako i bez nervoze”)
Kako bi kao ubrzali proceduru oko stvari pozvali smo kol centar Er Srbije, gde nam se posle čekanja na automatu javio službenik koji nam je samo rekao: “Upoznati smo sa vašim problemom. Već su zvali zbog vas”.
Pitam, da li su stvari još uvek u Beogradu ili su greškom ukrcane na neki drugi let?
Službenik odgovara da su stvari u Beogradu i da nisu ukrcane u naš avion jer nije bilo mesta ?!?
Objašnjavao sam po ko zna koji put u toku dana da su nam u tom prtljagu stvari neophodne za rad (za garderobu, manje više) ali ne vredi…
Dobio sam odgovor da će torbe večeras biti poslate drugim letom koji je iza ponoći i da će nam biti donete na hotelsku adresu u “toku dana”.
Stidljivo ih pitam “kada”? Dobijam odgovor da to ne zavisi od njih.
Jedva, rekoh čoveku hvala…
Šta je tu je, sedamo u taksi i krećemo put Tirane, do našeg hotela sa nadom da ćemo sutra imati više sreće…
A nada poslednja umire.
