Nekadašnji američki marinci i ruski vojnici, oči u oči u Ukrajini, u sklopu privatnih kompanija koje direktno međusobno ratuju ili obučavaju lokalne borce. „Mocart“ u čijem sastavu je i nekoliko nekadašnjih pripadnika Kfora, zadužen je za ubrzanu obuku ukrajinskih vojnika i pranje imidža „Azova“. „Vagner“ ili privatna vojska Vladimira Putina, na borbenim linijama u Ukrajini, Siriji, Libiji i Maliju.
Doktrina američkih neokonzervativaca, koji su još početkom rata u Iraku „autsorsovali“ deo vojnih akcija što je, na koncu, dovelo do skandala i serije ubistava koje su počinili plaćenici kompanije „Blekvoter“, proširila se, poslednjih godina, na bezmalo sve sukobe u svetu, uključujući borbu za naftna polja u Libiji, sukobe u Maliju, bitku za prevlast u Siriji i, konačno, na rat u Ukrajini.
Kompanija „Mocart“, koju čine bivši američki, britanski i irski vojnici i oficiri, obučava ukrajinske snage u neposrednoj blizini fronta, jer vlasti u Kijevu strahuju od mogućih prodora ruskih snaga. Među njima su i nekadašnji pripadnici Kfora, javlja britanski Gardijan.
Ova kompanija angažovana je pošto se ispostavilo da moderno oružje, koje već mesecima stiže sa zapada ili ne stiže do prvih linija fronta, ili vojnici ne umeju da ga valjano koriste. Krajem aprila, zapadni izvori tvrdili su da je svega 30 do 40 odsto naoružanja koje je ulazilo u Ukrajinu stizalo do prvih borbenih linija.
Situacija se, navodno, promenila nabolje kada je početkom avgusta u Kijev stigao novi američki vojni ataše Gerik Harmon, sa jedinim zadatkom da kontroliše i nadgleda proces doturanja naoružanja.
Amerika je od početka rata Ukrajini dostavila oružje i opremu vrednu 23 milijarde dolara, navodi Institut za svetsku ekonomiju u Kilu. Prema istom izvoru, Velika Britanija je izdvojila 3,7 milijardi, Nemačka 1,4 i Poljska 1,8 milijardi američkih dolara.
Međutim, zapadne diplomate i predstavnici „Mocarta“ tvrde da nijedan od njihovih pripadnika ne učestvuje u borbama, najviše zbog opreza Vašingtona da bi takav potez mogao podstaći eskalaciju sukoba.
„Svaki pripadnik grupe ‘Mocart’ koji učestvuje u borbama odmah prestaje da bude deo kompanije. Ta stvar je jasna“, rekao je osnivač ove kompanije i nekadašnji pukovnik marinaca Endru Milburn.
Pranje imidža „Azova“
Osim u obuci novih vojnika, „Mocart“ učestvuje i u operaciji „pranja imidža“ brigade Azov, koju već godinama prati reputacija ultradesničarske, ili neonacističke organizacije.
„Mocart“ obučava pripadnike „Azova“ još od bitke za Marijupolj, ali američki veterani tvrde da nemaju vremena da valjano obuče Ukrajince. „120 metaka nije dovoljno da bi se čovek koji nikada nije držao oružje u ruci dovede do nivoa da pogađa metu“, smatraju stručnjaci „Mocarta“. Navode i da se najmanje jedan Ukrajinac upucao u nogu tokom vežbi.
„Vagner“ u Maliju, Siriji, Libiji…
Na drugoj strani fronta nalazi se kompanija „Vagner“, ruska verzija autsorsovanja ratnih akcija, koja je od osnivanja 2014. godine bila angažovana na nekoliko ratišta, uključujući Siriju, Libiju, Mali, Mozambik, a od februara i Ukrajinu.
„Privatna armija Vladimira Putina“, kako je zovu zapadni mediji, kompanija „Vagner“
zapošljava oko 10.000 nekadašnjih vojnika, obaveštajaca i oficira, koji su na linijama fronta prvi put viđeni tokom prethodnog rata u Ukrajini pre osam godina.
Američke vlasti „Vagner“ smatraju proksi snagama ruske vojske, što zvaničnici te kompanije i vlasti u Moskvi demantuju, tvrdeći da se radi o privatnoj firmi, koja posluje na osnovu komercijalnih ugovora.
„Vagner“ ima ugovore sa sirijskim vlastima Bašara el Asada i vojnim vlastima u Maliju, kao i sa grupama bliskim Kalifi Haftaru u Libiji.
Zapadni obaveštajci „Vagner“ opisuju kao mrežu međusobno povezanih organizacija, što i predstavlja najveću razliku u odnosu na Blekvoter, čije su usluge američke vlasti u Iraku i Avganistanu platile silne milijarde dolara, pre nego što su izbili skandali, pa je kompanija promenila ime i vlasnika.
Osnivač ove organizacije je Putinu blizak oligarh Jevgenij Prigožin, koji se nalazi na poternivci američkog Federalnog istražnog biroa zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine.
Protiv aktivnosti „Vagnera“ oštro su protestovali i Francuzi, koji tvrde da su ruski plaćenici direktno odgovorni za zaoštravanje situacije u Maliju, pošto su „negativnom propagandom označili francuske trupe kao neokolonijalne snage“, što je dovelo do porasta pretnji nasiljem i, na koncu, do povlačenja Francuza iz te zemlje.
