Implicitno upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina da bi mogao lansirati nuklearno oružje protiv svake zemlje koja se meša u vojnu kampanju u Ukrajini, postavlja pitanje koliko bi Zapad trebao ozbiljno shvatiti takve pretnje.
I dok su saveznici iz NATO-a, uključujući SAD, uveravali da se neće vojno angažovati u Ukrajini, neki stručnjaci sugerišu da komentare ruskog predsednika ne treba shvatiti kao prazne pretnje.
„To nije nešto što on samo govori neoprezno, jer na neki način pokušava jednostavno izgledati odlučno,“ kaže James Cameron, docent političkih nauka na Univerzitetu u Oslu, gde je član Nuklearnog projekta u Oslu specijalizovanog za kontrolu oružja.
„Postoji obrazloženje. Tu postoji logika.“
Putinova pretnja “ o posledicama „
Govoreći iz Kremlja u četvrtak ujutro kada je pokrenuo invaziju ruske vojske na Ukrajinu, Putin je rekao da će Rusija odmah odgovoriti ako bilo koja spoljna sila pokuša da se umeša.
„Ko god pokuša da nas ometa, a još više, da stvori pretnje našoj zemlji, našem narodu, treba da zna da će odgovor Rusije biti trenutan. I to će vas dovesti do takvih posledica na koje nikada u svojoj istoriji niste naišli“, rekao je ruski predsednik.
Upitan da li je Putinova upotreba izraza „takve posledice na koje nikada niste naišli u svojoj istoriji“ jednaka pretnji da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje u ukrajinskom sukobu, francuski ministar spoljnih poslova Jean-Yves Le Drian rekao je da se to zaista tako i razume.
Međutim, rekao je da bi Putinu trebalo biti jasno da NATO takođe ima nuklearno oružje.
„Da, mislim da Vladimir Putin takođe mora shvatiti da je Atlantski savez, nuklearni savez. To je sve što ću reći o ovome“, rekao je Le Drian u četvrtak na francuskoj televiziji TF1.
Nema realne mogućnosti zapadne vojne intervencije
Cameron je rekao da su Bajden i drugi lideri bili vrlo jasni da ne postoji stvarna mogućnost vojne intervencije u Ukrajini.
„I tako, u određenom smislu… nije situacija u kojoj se direktno suočava sa NATO-om s mogućnošću nuklearne upotrebe.“
Međutim, Cameron je rekao da Putinova implicirana pretnja nuklearnom odmazdom nije potpuno prazna, jer je to deo njegove ukupne strategije „u smislu da postoji jasna koordinacija“.
Na primer, Putin je tokom vikenda nadgledao strateške nuklearne vežbe koje uključuju lansiranje hipersoničnih balističkih projektila i drugog oružja.
Putinovi komentari su, dakle, „kalibrirani element celokupnog plana“ – izvođenje takvih vežbi, prikrivene pretnje – da se ostavi otvorena mogućnost nuklearnog udara, rekao je Cameron.
Osim toga, rekao je Cameron, Putin verovatno oseća određeni element sumnje u to da članice NATO-a kažu da neće koristiti vojnu intervenciju.
„On pokušava da otkloni tu sumnju tako što ima ovu vrstu nuklearne sene nad onim što radi u Ukrajini.“
Ovo nije prva Putinova nuklearna pretnja
Gerhard Mangott, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Insbruku koji se fokusira na američko-ruske odnose, rekao je da ovo nije prvi put da Putin preti.
Tokom aneksije Krima 2014. godine, ruske nuklearne snage su takođe bile stavljene u stanje visoke pripravnosti, rekao je on.
Kao što je to učinio 2014., Putin „signalizira da je Rusija čak spremna da upotrebi nuklearno oružje“.
Mangott je rekao da ako se Zapad odluči za vojnu intervenciju, onda postoji stvarni rizik da će Rusija upotrebiti neko strateško nuklearno oružje.
„Ovo nije realni rizik“, rekao je, jer Zapad neće dozvoliti da se to dogodi.
Michael O’Hanlon, viši saradnik istraživačkog centra Brookings Institution koji je specijalizovan za odbrambenu strategiju SAD-a i upotrebu vojne sile, rekao je da veruje da su Putinove nuklearne pretnje sastavni deo njegovog pogleda na svet.
„On vidi Ukrajinu kao jezgro ruskih interesa da uopšte pokrene ovaj rat, tako da nuklearne pretnje nisu iznenađenje, posebno u svetlu činjenice da ih je ranije iznosio u opštim crtama“, rekao je u e-mail za CBC News.
On je rekao da budući da Zapad ne razmišlja o odbrani Ukrajine, Putinove nuklearne pretnje manje zabrinjavaju.
„Vidim ih više kao ponovnu potvrdu prirode čoveka s kojom sada imamo posla.“
Nuklearni arsenali
Trenutno se ruski nuklearni arsenal sastoji od oko 4.500 komada nuklearnog oružja, od kojih je 1.550 raspoređeno na pokretnim vozilima, navodi Mangott.
„Rusija ima nuklearno oružje svih vrsta. Ima različite načine upotrebe, s krstarećim projektilima, balističkim projektilima kratkog dometa, balističkim projektilima srednjeg dometa, balističkim projektilima dugog dometa“, rekao je.
„Dakle, Rusija je zaista sposobna da napravi sveopšti nuklearni rat.“
Cameron je rekao, iako je teško tačno reći koliko nuklearnog oružja ima operativno na raspolaganju, ali to svakako nije ništa slično brojevima tokom Hladnog rata. Ipak, rekao je, „oni su više nego dovoljni da načine štetu koju žele da naprave.“
On je rekao da Rusija i SAD imaju približno jednak broj nuklearnog oružja koje bi moglo da udari jedna drugu. Ali Rusija ima više oružja kratkog dometa koje bi moglo uništiti NATO evropske saveznike.
„Čak bi i upotreba samo jednog od ovih oružja bila događaj koji bi promenio svet“, rekao je.
SERBIANNEWS/CANADA
