Puškinov dan: Rođendan velikog pesnika i Dan ruskog jezika
Dan ruskog jezika i rođendan Aleksandra Sergejeviča Puškina obeležavaju se istog datuma s razlogom. Puškin se s pravom smatra utemeljivačem savremenog ruskog književnog jezika – upravo je on ruskom jeziku dao živost, lepotu i izražajnost, približivši ga običnom čoveku i obogativši ga novim rečima i stilskim mogućnostima. Zahvaljujući njegovom stvaralaštvu, ruski jezik je postao ono što danas jeste – bogat, melodičan i snažan instrument književnog izraza.
Rusija 6. juna će obeležava 227. godišnjicu rođenja Aleksandra Sergejeviča Puškina. Zbog izuzetnog doprinosa razvoju savremenog ruskog književnog jezika, njegov rođendan obeležava se i kao Dan ruskog jezika
Od 1997. godine ovaj datum je državni praznik, a od 2011. godine tog dana se obeležava i Međunarodni dan ruskog jezika. Dan ruskog jezika je poseban praznik koji obeležava više od 260 miliona ljudi ne samo u Rusiji već i širom sveta, jer je ruski jedan od šest službenih jezika Organizacije ujedinjenih nacija. Pored toga, ruski jezik spada među najrasprostranjenije jezike na svetu i nalazi se među pet vodećih svetskih jezika.
Puškinov doprinos savremenom ruskom književnom jeziku
Puškin je izveo pravu jezičku revoluciju. Hrabro je približio književni jezik živom narodnom govoru, odbacio nepotrebnu kitnjastost i stvorio jasan, precizan i melodičan jezik koji je postao temelj savremenog ruskog izraza. Ruskom jeziku podario je posebnu fleksibilnost, živost i izražajnost. Upravo posle njegovih dela ruski jezik je dobio skladan oblik koji omogućava prenošenje i najsuptilnijih nijansi misli i osećanja. Zato se Puškin s pravom smatra utemeljivačem velikog i moćnog ruskog jezika koji se izučava i kojem se dive širom sveta.
Ovaj praznik poznat je i kao Puškinov dan. Kako se sam pesnik odnosio prema svom rođendanu, gde ga je dočekivao i u kakvom raspoloženju?
“Zar ću uskoro napuniti trideset?”
Aleksandar Sergejevič rođen je 26. maja 1799. godine po starom kalendaru (6. juna po novom), na praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Kasnije je ovaj crkveni praznik povezivao sa najvažnijim događajima u svom životu. Prema svedočenju njegove sestre, Puškin je govorio da su se i njegovo progonstvo iz Peterburga (6. maja 1820) i rođenje prvenca (19. maja 1832) dogodili upravo na Vaznesenje. Međutim, sam pesnikov rođendan tokom njegovog života više nikada nije pao na taj praznik.
Većinu od svojih 37 rođendana Puškin je dočekivao na putovanjima, na drumu i u najneočekivanijim mestima.
Tako je svoj 21. rođendan dočekao u Jekaterinoslavu, teško bolestan nakon kupanja u hladnom Dnjepru. General Nikolaj Rajevski, koji se slučajno našao u tom kraju putujući sa porodicom, zatekao je Puškina “u bunilu, bez lekara”, ali, što je zanimljivo, sa papirom na stolu. Upravo je Rajevski predložio pesniku putovanje na Kavkaz i Krim, a taj slučajni susret podario je ruskoj književnosti poeme “Kavkaski zarobljenik” i “Bahčisarajska česma”.
Njegov 22. rođendan zabeležen je u kišinjevskom dnevniku:
“Ujutro je kod mene bio Aleksejev. Ručao sam kod Inzova. Posle ručka su mi došli Puščin, Aleksejev i Pestelj – potom sam bio u ovdašnjem zatvoru… Veče kod Krupenskih.”
Dvadeset peti rođendan pesnik je dočekao u neobičnim okolnostima: general-gubernator Voroncov poslao ga je u borbu protiv najezde skakavaca. Prema legendi, Puškinov izveštaj bio je kratak:
“Skakavci su leteli, leteli i sleteli. Sedeli su, sedeli, sve pojeli i ponovo odleteli.”
Međutim, na svoj 29. rođendan 1828. godine pesnik je bio u potpuno drugačijem raspoloženju. Proslavio ga je sam i napisao jednu od svojih najmračnijih pesama:
“Dare zaludni, dare slučajni, Živote, zašto si mi dat?”
Razlog su bile cenzura, zabrana putovanja u inostranstvo i dve neuspešne prosidbe.
Stihom iz Evgenija Onjegina, “Zar ću uskoro napuniti trideset?” Puškin je razmišljao o prolaznosti vremena, a svoje rođendane najčešće je dočekivao na putu, u najrazličitijim krajevima Ruskog carstva. Upravo trideseti rođendan zatekao je Puškina na Vojno-gruzijskom drumu. U delu “Putovanje u Arzrum” opisuje kako je oko ponoći stigao kod varoškog starešine u Dušetu i, tražeći sobu, čašu vina i novac za vodiča, zamalo bio smatran razbojnikom.
Poslednji rođendan – 26. maja 1836. godine po starom kalendaru – Puškin je dočekao u Peterburgu. Vratio se iz Moskve samo nekoliko sati pre rođenja kćerke Natalije, a taj događaj postao je njegov najdragoceniji rođendanski poklon. Čestitao je supruzi i poklonio joj ogrlicu. Osam meseci kasnije odjeknuo je kobni hitac…
Verovao u znake, izazivao sudbinu: Mistična strana velikog Puškina
Puškin je izazvao ili bio izazvan na dvoboj oko 30 puta, iako se mnogi od njih nisu dogodili zahvaljujući pomirenju koje su postigli sekundanti.
Zanimao se za mistiku i gatanje, verovao je u predznake. Smatra se da su i njegov poslednji dvoboj pratila zlokobna predskazanja.
Puškin je bio poznat kao veoma sujeverna osoba koja svoje rituale nikada nije krila. U svojim memoarima Vladimir Dalj, Puškinov prijatelj, zapisao je pojedine piščeve “bubice” kojih se on nikada nije odrekao, a koje su, kako je govorio, bile nepogrešive. Kada bi izlazio iz kuće i nailazio na pogrebnu povorku, Puškin je verovao da to donosi sreću, a ukoliko bi u putu video mesec sa svoje leve strane, uzeo bi odmah da se moli i krsti tri puta. Nije se rukovao levom rukom i nikada nije davao ili uzimao nešto preko praga – smatrao je da je to loša sreća. Čak nije želeo ni da seda za sto za kojim sedi trinaestoro ljudi, jer – 13 je baksuzan broj. Međutim, sujeverje nije jedino što je bilo mistično u Puškinu: naime, pored tih svakodnevnih i pomalo besmislenih rutina, pisac je imao veoma izraženu intuiciju, pa čak i predskazanja.
