„Fotografisali smo svaku od lobanja između 500 i 600 puta, a analizirali smo čak i polomljene lobanje. Nisu sve pogodne da se od njih prave modeli, ali ćemo o svakoj lobanji imati ponešto da kažemo“, izjavila je za N1 Nataša Šarkić, doktorke fizičke antropologije i jedna od pokretačica ovog projekta.
Kako kaže, prva analiza je pokazala da neke od usađenih lobanje pripadale mladićima koji su imali svega 15-ak godina.
„Zaprepašćujuće je to koliko su mladi bili ti ljudi. Ima i starijih ali je mnogo mladih poginuo na Čegru. Neverovatno je da se ovim niko nije bavio proteklih decenija. Tolika mi je čast da ovo radim, prosto nema reči da objasnim koliko sam srećna“, kaže Šarkić i kaže da posle sledi rekonstrukcija lica od kojih će biti napravljeni 3D modeli.
U pitanju potpuno neinvazivna metoda, pri kojoj nijedna lobanja, niti bilo koji deo kule, neće biti oštećen.
Ideju, koja uključuje i digitalizaciju kule sa lobanjama, sa Natašom je pokrenuo politikolog Milan Simonović.
„Verujem da će biti mnogo veći broj posetilaca koji će želeti da dodju i vide ne samo kulu, već i rezultate jednog ovakvog proejkta“, smatra politikolog Miloš Simonović iz Društva za akademski razvoj (DAR) i još jedan od pokretača.
Novo lice ćele kule se realizuje zahvaljujući finansijskoj podršci Univerziteta u Trstu odakle dolazi član tima Fabio Kavali, doktor radiologije, kao i donancijama 153 ljudi koji su zajedno prikupili 950.000 dinara potrebnih za realizaciju.
Projekat se izvodi u saradnji sa Narodnim muzejem u Nišu i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograd.
Za izvođenje prve faze projekta najzaslužniji su: Nataša Šarkić, doktorka fizičke antropologije, Darko Kovačević, pomorski arheolog, Fabio Kavali, doktor radiologije, Milan Simonović, politikolog i istraživač.
Ćele kula je jedan od najposećenijih muzeja u Srbiji. Od početka godine, ovde je bilo blizu 50.000 turista. U nju su prvobitno uzidane 952 lobanje.
