Priroda cveta, simptomi se vraćaju: Ove bolesti najčešće “ožive” u proleće, upozorava ruski lekar
Iako proleće simbolizuje novi početak i buđenje prirode, naš organizam taj prelaz ne doživljava uvek tako romantično – za mnoge ljude je to vreme kada se hronične bolesti ponovo aktiviraju. Nagle promene vremena, manjak vitamina i alergeni u vazduhu često su okidači koje ne primećujemo sve dok ih ne osetimo, a lekari upozoravaju na nekoliko mogućih neželjenih reakcija tela na promenu sezone.
Proleće nam uskoro stiže, ali sa njim često dolaze i zdravstvene tegobe. Posle zime, imunitet nam je oslabljen, bioritam se menja, a vremenske oscilacije dodatno opterećuju srce, krvne sudove i nervni sistem. Upravo zato se u ovom periodu češće javljaju recidivi gastrointestinalnih oboljenja, alergija, kardiovaskularnih problema i psihičkih smetnji, a u nastavku otkrivamo koje bolesti se najčešće pogoršavaju u proleće i zašto.
Glavni uzroci problema sa zdravljem u proleće su nedostatak vitamina tokom zime (pre svega vitamina D, C i B), nagle promene temperature i atmosferskog pritiska koji utiču na krvne sudove i imuni sistem, kao i promene bioritma i povećanje dnevnog svetla. Pored toga, povećava se količina alergena u vazduhu.
Najčešće prolećne tegobe pogađaju gastrointestinalni sistem. Osobe sa hroničnim gastritisom, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu su naročito ugrožene, jer nakon zime imunitet slabi, a sluzokoža želuca postaje osetljivija na hlorovodoničnu kiselinu.
Stres i dijete koje ljudi drže kako bi bili “spremni” za leto dodatno pogoršavaju varenje i aktiviraju heliko bakterije. “Ako imate hroničnu gastrointestinalnu bolest, ne čekajte da se pogorša. Da biste sprečili recidive, važno je da redovno posećujete gastroenterologa i prilagodite terapiju, čak i ako ne osećate tegobe”, objašnjava za portal “Argumenti i fakti” gastroenterolog Olga Černova. “Većinu gastrointestinalnih bolesti uzrokuje upala koja povećava kiselost želuca, a lekovi obično jačaju sluzokožu i normalizuju lučenje želudačne kiseline.”
Proleće je takođe izazovno vreme za one koji pate od alergija i astme. Kako biljke cvetaju, u vazduhu se pojavljuju polen drveća kao što su jova, breza, hrast i trave, pa dolazi do simptoma polinoze: Začepljen nos, svrab i suzenje očiju, kijanje. Kod astmatičara, alergeni, promene temperature i vlažnosti, kao i grinje iz prašine, mogu izazvati napade.
Kardiovaskularne bolesti takođe reaguju na promenljivo vreme. Ljudi sa hipertenzijom ili hipotenzijom često osećaju nestabilan krvni pritisak zbog fluktuacija atmosferskog pritiska i temperature, što utiče na vaskularni tonus.
Problemi mišićno-skeletnog sistema i kože takođe se intenziviraju u proleće. Zglobovi reaguju na vlagu, promene vremena i atmosferskog pritiska, pa artritis i osteohondroza češće izazivaju bol. Atopijski dermatitis, ekcem i psorijaza takođe se pogoršavaju usled suvog vazduha, alergena, nedostatka vitamina i promene temperature.
Mentalni poremećaji i neuroze takođe se pogoršavaju u proleće. Psihoterapeuti prijavljuju više pacijenata sa anksioznošću, depresijom i poremećajima sna u prolećnom periodu. Dugi dnevni sati i hormonske promene mogu izazvati osećaj disonance između očekivanja novog života i stvarnosti, što pogoršava depresiju.
Na kraju, zarazne bolesti poput prehlade, respiratornih virusnih infekcija i gripa imaju svoj vrhunac ne samo u jesen, već i u proleće, zbog promenljivih vremenskih uslova i oslabljenog imuniteta.
