Pravoslavni vernici danas slave Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. Ovaj praznik podseća na istorijsku odluku cara Konstantina Velikog, koji je Milanskim ediktom 313. godine ukinuo progon hrišćana i omogućio slobodu veroispovesti, zbog čega su on i njegova majka Jelena uvršteni među svetitelje.
Car Konstantin Veliki rođen je 274. godine u Nišu, tadašnjem Naisusu, u nehrišćanskoj porodici. Živeo je na dvoru cara Dioklecijana, gde je, kao talac koji će osigurati vernost oca, stekao izuzetnu učenost, piše rts.rs.
Kao mladić učestvuje u vojnim pohodima, što ga je dovelo do ranga vojnog tribuna. Posle očeve smrti, 306. godine, vojska ga proglašava za savladara severozapada Rimskog carstva.
Carevanje Konstantinovo nije teklo mirno – vodio je tri presudne bitke, protiv Maksencija, tiranina u Rimu, Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Prema hrišćanskom učenju, na nebu mu se javio sjajan krst, sav okićen zvezdama, na kome je pisalo „Ovim pobeđuj“.
Car Konstantin Veliki rođen je 274. godine u Nišu, tadašnjem Naisusu, u nehrišćanskoj porodici. Živeo je na dvoru cara Dioklecijana, gde je, kao talac koji će osigurati vernost oca, stekao izuzetnu učenost.
Sveti car Konstantin i carica Jelena, praznik koji slavi slobodu vere
Kao mladić učestvuje u vojnim pohodima, što ga je dovelo do ranga vojnog tribuna. Posle očeve smrti, 306. godine, vojska ga proglašava za savladara severozapada Rimskog carstva.
Carevanje Konstantinovo nije teklo mirno – vodio je tri presudne bitke, protiv Maksencija, tiranina u Rimu, Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Prema hrišćanskom učenju, na nebu mu se javio sjajan krst, sav okićen zvezdama, na kome je pisalo „Ovim pobeđuj“.
Car zadivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, zadobio je slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljima. Kasnije se i sam krstio.
Odlučio je tada da preduzme sve kako bi pronašao krst na kome je razapet Isus Hristos. Poslao je svoju majku, caricu Jelenu u Jerusalim, sa velikim blagom, da traži Krst Gospodnji. Kada ga je našla, sazidala je na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj zemlji.
Milanskim ediktom 313. godine car Konstantin proglasio je hrišćanstvo zvaničnom verom i zabranio progon hrišćana. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, pomagao je u borbi protiv jeresi.
Umro je u 65. godini i sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu. Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna.
