Pravi Da Vinčijev kod: Pronađen DNK sa crteža koji može otkriti tajne Leonardovog genija
Potraga za DNK Leonarda da Vinčija ulazi u novu fazu i mogla bi da promeni način na koji se utvrđuje autentičnost njegovih dela, ali i da rasvetli tajne njegovog uma koji vekovima fascinira nauku. Istraživači su pronašli podudarne genetske sekvence na pismima starim više od 500 godina i na jednom crtežu kredom, što otvara mogućnost da se neka izgubljena ili sporna dela konačno verifikuju.
Projekat ima za cilj da otkrije DNK čuvenog slikara i naučnika.
U okviru projekata “DNK Leonarda da Vinčija” naučnici su identifikovali poklapanje između genetskog materijala pronađenog na pismima Frozina di ser Đovanija da Vinčija, rođaka Leonardovog dede, kao i crteža pod nazivom “Sveto dete”. Uzorak je pronađen u pečatnom vosku, što je omogućilo poređenje bez oštećenja samog dokumenta.
Tim se sada nada da će pronaći dodatne uzorke, kako od živih potomaka porodice da Vinči, tako i sa predmeta koje je Leonardo lično koristio. “Sa više uzoraka, posebno iz Leonardovih svezaka, mogli bismo da definitivno identifikujemo njegov DNK“, rekao je Džesi Osubel sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku.
Tim sada pokušava da prikupi još genetskog materijala sa Leonardovih rukopisa, crteža i svezaka koje se čuvaju u vodećim svetskim institucijama, kako bi se konačno potvrdila njegova DNK sekvenca.
Ovaj pronalazak ne bi služio samo utvrđivanju autorstva – istraživači žele da otkriju da li su njegove izuzetne sposobnosti imale biološku osnovu.
Jedna od teorija je da je Leonardo imao neobično oštar vid, koji mu je omogućavao da svet percipira brže od većine ljudi – čak do 100 kadrova u sekundi, u poređenju sa uobičajenih 30 do 60.
Kako je poznato da je Leonardo često slikao koristeći i prste, stručnjaci veruju da bi u bojama mogle da se nađu ćelije njegove kože, što bi dodatno pomoglo u identifikaciji njegovog DNK. “Fokusirani smo na njegovo poreklo, oštrinu vida i druge biološke aspekte”, kaže Osubel, dodajući da će genomske analize u budućnosti imati sve veću ulogu u autentifikaciji umetničkih dela.
Problem predstavlja to što se ne zna sa sigurnošću gde je Leonardo sahranjen. Umro je 1519. godine u 67. godini života i, po sopstvenoj želji, sahranjen je u kapeli Sen Florentin u Šato d’Amboa, ali je ta zgrada uništena tokom Francuske revolucije. Tokom iskopavanja 1863. godine pronađen je skelet u blizini ploče sa natpisom “LEO DUS VINC”, ali i dalje postoje sumnje da li je reč o Leonardu.
Zvaničnici su dali dozvolu za uzimanje uzoraka sa skeleta, ali samo ako se prethodno pronađe DNK za pouzdano poređenje. Zato istraživači traže i druge izvore – od pramena kose pronađenog tokom iskopavanja, do posmrtnih ostataka članova njegove porodice u Firenci.
Tim takođe planira da uzme uzorke od živih potomaka Leonardovog oca, koji je imao 23 dece, dok Leonardo sam nije imao naslednike. Ako se identitet skeleta potvrdi, naučnici planiraju da rekonstruišu Leonardovo lice i uporede ga sa autoportretima koji su nam danas poznati, prenosi “Telegraf”.
Projekat okuplja antropologe, istoričare umetnosti, geneologe i mikrobiologe iz više zemalja, a njegov krajnji je preciznije razumevanje čoveka čiji uticaj na umetnost i nauku traje već više od pet vekova.
