U Britaniji na nedeljnom nivou umre skoro 3000 ljudi više od proseka, a za to nije kriv kovid
Uznemireni nacionalnim statistikama koje pokazuju 20 odsto više smrtnih slučajeva nedeljno, poslanici u Velikoj Britaniji zatražili su istragu. Za razliku od poslednjeg puta kada je „višak“ smrtnih slučajeva dostigao takve nivoe, tokom drugog talasa kovida, mali broj ovih smrtnih slučajeva može se pripisati virusu, piše „Dejli mejl“.
Obraćajući se Donjem domu parlamenta, konzervativna poslanica Ester MekVej kritikovala je glavnog medicinskog službenika Krisa Vitija koji je nagli porast smrtnih slučajeva koji nisu posledica kovida objasnio time da pacijenti tokom pandemije nisu dobijali statine ili lekove za visok krvni pritisak.
„Gde su dokazi? A ako ih nema, šta je uzrok ovih prekomernih smrtnih slučajeva“, upitala je poslanica, zahtevajući od ministra da se „posveti hitnoj i temeljnoj istrazi ovog pitanja“.
Ministar javnog zdravlja iz senke (opozicioni „ministar“) Endrju Gvin iz redova laburista nazvao je ministra zdravlja Stiva Barklija „delom čovekom a delom nojem“ jer odbija da se suoči sa ovim pitanjem, a vladu premijera Rišija Sunika je optužio za „negiranje“ problema i „raskusuravanje“.
„Bilo je 50.000 više smrtnih slučajeva nego što bismo inače očekivali 2022. godine“, rekao je on u Donjem domu. „Ne računajući pandemiju, to je najgora cifra od 1951. godine“, dodao je Gvin.
Prema Kancelariji za nacionalnu statistiku, 2.837 ljudi više je umrlo u drugoj nedelji januara nego što je uobičajeno u Engleskoj i Velsu, a samo 5 odsto tih smrti se može pripisati kovidu.
Poslednji put kada je broj smrtnih slučajeva bio tako visok, tokom druge nedelje februara 2021. godine, smrtni slučajevi od kovida činili su 37 odsto ukupnog broja umrlih.
Kraljevski koledž za hitnu medicinu izvestio je da čak 500 ljudi nedeljno umire jer ne mogu da dobiju hitnu pomoć na vreme. Rekordnih 54.532 ljudi čekalo je više od 12 sati u odeljenjima za hitne slučajeve da bi bili primljeno u bolnicu nakon što je doneta odluka o njihovom prijemu, prema podacima zdravstvenih službi, a samo 65 odsto pacijenata je pregledano u roku od četiri sata.
Prošlog meseca, Viti je upozorio da će „odlaganje nege i skrininga“ zbog lokdauna i haosa u zdravstvenom sektoru dovesti do još jednog talasa smrtnosti nakon što se broj zaraženih od kovida u velikoj meri smanjio, ali su nedijagnostifikovani karcinomi i druga hronična stanja dovela do većeg broja umrlih od uobičajenog.
