Plovidba na talasima rata: Auto-delovi i mašine za veš kruže oko Afrike, kako roba iz Azije stiže u Srbiju

Uslovi plovidbe nikad gori, ali stotine natovarenih brodova i dalje svakodnevno isplovljavaju iz azijskih luka. Zadatak nikad teži – da robu bezbedno prevezu do zapadnog tržišta. Ratna dejstva uzburkala su glavne pomorske rute između Azije sa jedne i Evrope i Severne Amerike sa druge strane. Između je neizvesnost. I logistika.

Prof. dr Mladen Krstić o novim rutama

“U ovim nepredvidivim uslovima ‘konce vuku’ najveći globalni logistički i brodarski sistemi koji određuju rute, prioritete i cene transporta. Njihove odluke direktno utiču na globalne tokove robe, pa samim tim i na tržište Srbije“, kaže za Internet portal RTS-a profesor Saobraćajnog fakulteta dr Mladen Krstić.

Kako bi se izbegle rizične zone, traže se nove rute. Kombinuju se – brod, železnica, kamion, avion.

“Neka od rešenja su ‘sea air` modeli – roba dolazi brodom do Dubaija ili Džede, a zatim avionom ide ka Evropi. Takođe, radi se na jačanju železničkih koridora kroz Centralnu Aziju i Tursku kao alternativnih ‘Puteva svile‘“, objašnjava profesor Odseka za logistiku.

Roba sada kruži oko Afrike – kako stiže do Srbije

Najveći deo robe koja iz Kine i ostalih delova Azije ide za Srbiju i dalje dolazi pomorskim putem – ali nešto drugačijom rutom.

U krizi konce vuku globalni logistički i brodarski sistemi

“Standardna ruta je ranije vodila kroz Indijski okean, Crveno more i Suecki kanal, pa dalje ka evropskim lukama poput Kopra, Rijeke, Pireja ili Konstance, odakle roba kamionima i železnicom stiže u Srbiju. Međutim, zbog bezbednosnih rizika i napada na trgovačke brodove u Crvenom moru, veliki broj brodarskih kompanija preusmerio je brodove oko Afrike, preko Rta dobre nade. Time se ruta produžava za oko 6.500 kilometara i u proseku 10–14 dana plovidbe“, kaže dr Krstić.

Iako je luka Pirej jedna od glavnih tačaka na ruti za Srbiju, deo tereta se sada češće iskrcava u lukama severne Evrope, poput luke Roterdam ili Hamburga. Odatle put ka Balkanu nastavlja drugim vidovima transporta.

“Srpske kompanije koje zavise od delova i sirovina iz Azije suočavaju se sa kašnjenjima i većim troškovima. To je posebno izraženo u auto-industriji, tekstilnoj industriji, elektronici, trgovini tehničkom robom“, kaže dr Krstić.

Duži rok isporuke, skuplji proizvodi i povremene nestašice

Posledice po građane su indirektne, ali veoma vidljive.

“Ako transport jednog kontejnera poskupi za nekoliko hiljada dolara, deo tog troška se gotovo sigurno prenosi na krajnju cenu proizvoda u prodavnici. Dakle, cene proizvoda rastu, poskupljuje tehnika, garderoba, obuća. Uz to, na robu i onlajn porudžbine se duže čeka, a uz to imamo i povremene nestašice određenih artikala“, objašnjava profesor.

Prof. dr Mladen Krstić o tome kako se kompanije prilagođavaju

Nestašica ima i u azijskim lukama. Nedostaju prazni kontejneri, jer se, zbog obilaženja Afrike, natovareni sporije prazne.

“Zbog svega toga, planiranje u evropskim kompanijama je otežano, a nekoliko dana kašnjenja može da zaustavi proizvodnju”, navodi profesor.

Da bi izbegle zastoje u proizvodnji i nestašice u radnjama, kompanije odustaju od decenijske, jeftinije prakse da delove i sirovine nabavljaju “u poslednjem trenutku”.

“Sada je porasla potreba za zalihama, jer rokovi isporuke više ne mogu da se planiraju precizno kao ranije. Zato sa relativno stabilnih i optimizovanih just-in-time modela, kompanije prelaze na mnogo oprezniji i fleksibilniji just in case model. To znači da drže veće zalihe i često imaju više dobavljača iz različitih zemalja, kako bi lakše poslovale u kriznim situacijama, ratnim dejstvima, blokadama pomorskih ruta“, navodi dr Krstić.

Ništa bez veštačke inteligencije

U pomoć uskače i veštačka inteligencija – za bržu reakciju i minimizaciju štete.

VI – za bržu reakciju u kriznim situacijama

VI modeli procenjuju kašnjenja, rizike i optimalne rute u realnom vremenu. Analiziraju troškove, vremenske uslove, gužve u lukama i bezbednosne rizike.

Automatizacija luka i terminala ubrzava utovar, istovar, manipulaciju kontejnerima…

“Bez takvih sistema, savremeni globalni lanci snabdevanja bi u ovakvim krizama bili znatno ranjiviji“, ističe profesor.

Kako isplivati iz nemirnih voda u fokusu LOGIS-a

Da bi se ta ranjivost ublažila, a kriza koja je uzdrmala kako globalnu, tako i domaću ekonomiju lakše prebrodila – neophodna je čvrsta saradnja privrede i nauke.

Profesor Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta dr Mladen Krstić

Upravo to će biti u fokusu ovogodišnjeg LOGIS-a, međunarodne konferencije Logističke inovacije i rešenja u lancima snabdevanja.

U dva dana, 14. i 15. maja, privrednici i akademska zajednica će na Saobraćajnom fakultetu predstaviti  najnovija logistička dostignuća, inovativna rešenja i primere dobre prakse.

Više od 250 učesnika – menadžera, stručnjaka i istraživača diskutovaće o trenutnim izazovima sa kojima se kompanije suočavaju i načinima na koje se ti izazovi prevazilaze.

Cilj je ojačati sistem i pronaći modele koji pružaju stabilnost u snabdevanju – čak i u burnim vodama.