Plastično doba pred ogledalom – skulpture koje podsećaju na značaj reciklaže
Dok je za nekoga samo otpad, za druge je bačena ambalaža šansa za zaradu. Tri mlada vajara pokazala su da ambalaža može da nastavi da živi čak i kroz umetnost. Izložbu u Muzeju afričke umetnosti publika može da pogleda do 15 septembra.
Sve proizvode koje bez razmišljanja bacamo kada potrošimo, umetnici Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović pretvorili su u skulpture sa snažnom porukom. Ne slučajno, dela su nazvali Plastično doba, Breme sveta na mojoj glavi i Bez glasa – ono što preti u današnjem svetu plastike ako se ne okrenemo cirkularnoj ekonomiji.
Pripremila Marija Mitrović
„Prilikom posmatranja ambalaže sam došao do ideje. Same ove posude su me asocirale na nekakvu arhitektualnost, njihova repeticija daje snagu i težinu samoj formi“, kaže Božović.
Ta cirkularnost spojila je naizgled nespojivo – industriju i umetnost.
„Umetnost je isto jedna vrsta reciklaže u najboljem mogućem i najpozitivnijem smislu jer umetnost reciklira ideje, približava ih u aktuelnom svetlu, u datoj situaciji i deli iste vrednosti“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije „Nestle“ za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Zajednički cilj jeste zdravija životna sredina. Prošle godine reciklirano je 67 odsto ambalažnog otpada, a ove godine procenjuje se, biće više, zahvaljujući tome što je u poslednje tri godine postavljeno više od 12.000 kontejnera za odvajanje ambalažnog otpada. Ali, ni to nije dovoljno.
„Najveći deo prostora koji definitivno postoji je primarna selekcija komunalnog ambalažnog otpada tj. primarna selekcija na mestu nastanka, odnosno postavljanje infrastrukture koju mi definitivno vidimo kao građani da nedostaje na ulicama naših gradova“, navodi Violeta Belanović, generalna direktorka „Sekopaka“.
Problem je i što industrija nije stimulisana da razmišlja o reciklaži. Izuzev u Negotinu, Vrbasu i Batočini, komunalna taksa se naplaćuje po kvadratnom metru, a ne po količini otpada koju fabrika odlaže na deponiju.
Računi stižu i fabrikama iza čije proizvodnje ostaje otpad i onima koji su postigli cilj – nula otpada na deponiju. Rešenje je, kažu, u regulativi i standardima.
„Da bismo zadržali naše pozicije na međunarodnim tržištima, naši privrednici moraju da poštuju pravila EU, uredbe i direktive koje proističu iz regulatornog okvira jer je to već ugrađeno u sistem evropskih kompanija i da bismo komunicirali sa njima na isti, uslovno rečeno jezikom i način moramo da budemo usklađeni“, objašnjava Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS.
Vlada je upravo usvojila uredbu o podsticajnim sredstvima za reciklere. Umesto fiksne cene, država će ubuduće utvrđivati samo maksimalne cene i kvote, dok će visinu podsticaja određivati tržište, tako što će se operateri nadmetati sa ponudama.
