Osećaj kiseline, peckanje, iritacije… Kako da najbolje zaštitimo želudac od tableta i kapsula

Određeni lekovi koji se uzimaju zajedno mogu da interaguju i izazovu štetne neželjene efekte. Pored toga, važno je da lekari znaju da li ste alergični na određene supstance ili patite od nekog specifičnog zdravstvenog problema – pre nego što Vam propišu novi lek.

Osobe sa netolerancijom na određenu hranu, kao što je netolerancija na gluten, moraju biti sigurne da lekovi ne sadrže aditive sa ovim supstancama.

Iritacija jednjaka

U neke neki problema vezanih za sistem za varenje koji se mogu javiti prilikom uzimanja lekova spada iritacija jednjaka.

Neki ljudi imaju poteškoća sa gutanjem tableta ili kapsula ili ponekad uzimaju lekove bez tečnosti. Tablete ili kapsule koje ostaju u jednjaku mogu osloboditi hemikalije koje mogu iritirati sluzokožu jednjaka. To može izazvati čireve, krvarenje, perforaciju i sužavanje jednjaka.

Rizik od ovih vrsta problema je veći kod osoba sa medicinskim stanjima kao što je skleroderma (otvrdnjavanje kože), ahalazija (nepravilna mišićna aktivnost jednjaka, što odlaže prolazak hrane), moždani udar.

Određeni lekovi takođe mogu izazvati čireve u jednjaku kada se tamo zaglave. To uključuje aspirin, određene antibiotike, kinidin, kalijum hlorid, vitamin C i gvožđe. Da biste izbegli probleme usled nepravilnog gutanja kapsula, važno je da, ako ste u mogućnosti. stojite ili sedite.

Uzmite nekoliko gutljaja tečnosti pre uzimanja leka i progutajte lek sa punom čašom tečnosti. Stručnjaci kažu da ne treba ležati odmah nakon uzimanja leka, kako biste bili sigurni da su pilule prošle kroz jednjak u želudac.

Svakako, obavestite svog lekara ako osetite bol pri gutanju ili osećate da vam se lek konstantno zaglavljuje u grlu.

Ezofagealni refluks

Neki lekovi ometaju delovanje mišića sfinktera, dela koji se nalazi između jednjaka i želuca. Ovaj mišić omogućava prolazak hrane u želudac nakon gutanja. Ovo može povećati šanse za refluks, odnosno vraćanje kiselog sadržaja želuca u jednjak. Klase lekova koje mogu povećati težinu refluksa uključuju sledeće: nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), nitrati, teofilin, blokatori kalcijumovih kanala, oralni antibiotici, kontraceptivne pilule.

Saveti za izbegavanje refluksa

Izbegavajte kafu, alkohol, čokoladu i masnu ili prženu hranu, što može pogoršati refluks.

Prestanite sa pušenjem ili smanjite pušenje. Ne ležite odmah nakon jela.

Iritacija želuca

Jedan od najčešćih iritansa sluzokože želuca je onaj koji izazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). To uključuje lekove, kao što su ibuprofen i drugi uobičajeni lekovi protiv bolova. Ovi lekovi slabe sposobnost sluzokože da se odupre kiselini koja se stvara u želucu i ponekad mogu dovesti do upale sluzokože želuca (gastritis), čireva, krvarenja ili perforacije sluzokože.

Starije osobe su u većem riziku od iritacije ovim lekovima jer je veća verovatnoća da će uzimati ove lekove protiv bolova za hronična stanja. Osobe sa istorijom peptičkog ulkusa i gastritisa takođe su u riziku.

Saveti za sprečavanje iritacije želuca

Uzimajte film tablete, koje mogu smanjiti iritaciju. Nemojte piti alkoholna pića dok uzimate ove lekove. Uzimajte lekove sa hranom ili sa punom čašom mleka ili vode, što može smanjiti iritaciju.

Zatvor

Razni lekovi mogu izazvati zatvor. To se dešava zato što ovi lekovi utiču na nervnu i mišićnu aktivnost u debelom crevu, što dovodi do sporog i otežanog pražnjenja stolice. Lekovi koji mogu izazvati zatvor uključuju sledeće: antihipertenzivi, antiholinergici, holestiramin, gvožđe, antacidi koji sadrže uglavnom aluminijum, narkotici/lekovi protiv bolova.

Saveti za sprečavanje zatvora – jedite uravnoteženu ishranu, uključujući voće, povrće i integralne žitarice. Pijte puno tečnosti i redovno vežbajte. Takođe, razgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju laksativa ili omekšivača stolice.

Dijareja

Dijareju najčešće izazivaju antibiotici, koji utiču na bakterije koje su normalno prisutne u debelom crevu. Ove promene u crevnim bakterijama omogućavaju prekomerni rast bakterije Clostridium difficile (C. difficile), što uzrokuje ozbiljniju dijareju izazvanu antibioticima.

Prisustvo ove bakterije može izazvati kolitis, što rezultira veoma retkim, vodenastim stolicama. Najčešći antibiotici koji izazivaju ovu vrstu dijareje su penicilin, uključujući ampicilin i amoksicilin, klindamicin, cefalosporini…

Kolitis se obično leči drugim antibiotikom koji deluje na C. difficile. Određeni lekovi takođe mogu promeniti pokrete ili sadržaj tečnosti u debelom crevu, a da pritom ne izazovu kolitis. Kolhicin i antacidi koji sadrže magnezijum mogu izazvati dijareju. Razgovarajte sa svojim lekarom ako dijareja traje nekoliko dana.

Saveti za sprečavanje dijareje

Obično, sprečavanje dijareje podrazumeva izbegavanje hrane za koju se zna da iritira želudac.

Lečenje obično podrazumeva nadoknadu izgubljene tečnosti i može uključivati antibiotike kada su uzrok bakterijske infekcije.

Konzumiranje hrane bogate laktoznim bacilom, kao što su jogurt, acidofilno mleko/tablete ili sveži sir, pomaže u obnavljanju normalnih bakterija prisutnih u debelom crevu.