Od “Ane Karenjine” do “Majstora i Margarite”: Osam ruskih knjiga među 100 najboljih svih vremena
Od “Ane Karenjine” i “Rata i mira”, preko “Uliksa” i “Midlmarča”, pa sve do “Voljene” i “Gospođe Bovari” – britanski “Gardijan” objavio je listu 100 najboljih romana svih vremena. Iako je izbor izazvao brojne rasprave, jedna stvar je jasna: Ruska dela i dalje zauzimaju centralno mesto u svetskoj književnosti.
Lista pokazuje značaj koji su ruski autori doprineli svetskoj književnosti.
Lista 100 najboljih romana svih vremena nastala je u saradnji sa više od 170 pisaca, kritičara i književnih stručnjaka iz celog sveta. Među onima koji su učestvovali u izboru bili su Salman Ruždi, Stiven King, Margaret Atvud, Ijan Makjuan, Elif Šafak i brojna druga velika imena savremene književnosti. Svaki učesnik imao je zadatak da odabere deset najvećih romana i rangira ih po važnosti.
Posebno je upadljivo koliko se ruska književnost snažno održala u samom vrhu svetskog kanona. Na listi se našlo osam dela ruskih autora, uključujući romane Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Mihaila Bulgakova, Vladimira Nabokova i Vasilija Grosmana. Mnogi kritičari upravo su ruskim romanima pripisali sposobnost da dublje od drugih prodru u psihologiju čoveka, moralne dileme, strast, krivicu i društvene lomove. U nastavku su romani koji su ušli među prvih deset na listi “Gardijana”:
“Midlmarč” – Džordž Eliot
“Voljena” – Toni Morison
“Uliks” – Džejms Džojs
“Ka svetioniku” – Virdžinija Vulf
“U potrazi za izgubljenim vremenom” – Marsel Prust
“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj
“Rat i mir” – Lav Tolstoj
“Džejn Ejr” – Šarlota Bronte
“Gordost i predrasude” – Džejn Ostin
“Gospođa Bovari” – Gistav Flober
Ruska dela koja su se našla na listi
“Ana Karenjina” – Lav Tolstoj
Mnogi kritičari smatraju da je “Ana Karenjina” najbolji roman ikada napisan, jer je Tolstoj priču o preljubi pretvorio u grandioznu analizu ljudskih odnosa, strasti, usamljenosti i društvenih licemerja. Tolstoj nije pisao samo o ljubavi između Ane i Vronskog – njega su zanimali strah, unutrašnji haos, pritisak društva i nemogućnost da čovek pobegne od sopstvenih misli. Zato roman i danas deluje moderno.
Posebno je značajno što je Tolstoj decenijama pre modernista poput Džojsa i Virdžinije Vulf koristio tehnike koje liče na “tok svesti”. U čuvenim scenama Aninih razmišljanja, čitalac bukvalno ulazi u njen um.
“Rat i mir” – Lav Tolstoj
Posle “Rata i mira”, književni kritičari praktično su morali da osmisle novu kategoriju: Epski roman. Tolstojevo delo nije samo roman o Napoleonovim ratovima, već ogromna slika čitavog društva, istorije i ljudske prirode. Tolstoj je na knjizi radio sedam godina i neprestano je prepravljao. U romanu se prepliću sudbine desetina likova, filozofske rasprave o istoriji, scene rata i intimni porodični trenuci.
Iako obiman i zahtevan, “Rat i mir” i danas se čita kao živ roman o strahu, ambiciji, ljubavi i prolaznosti i zbog te kombinacije intimnog i istorijskog mnogi ga smatraju jednim od najambicioznijih dela u istoriji književnosti.
“Braća Karamazovi” i “Zločin i kazna” – Fjodor Dostojevski
Iako nisu u samom vrhu liste, romani Fjodora Dostojevskog ponovo su potvrdili status dela koja su promenila svetsku književnost. “Zločin i kazna” nije samo priča o ubistvu, već studija krivice, morala i psihološkog raspada. Raskoljnikov je postao jedan od najpoznatijih likova svetske književnosti upravo zato što predstavlja čoveka koji pokušava da opravda zlo, a istovremeno uništava samog sebe.
“Braća Karamazovi” otvaraju još šira pitanja: Veru, slobodu, zlo, porodične odnose i smisao života. Mnogi filozofi i pisci smatrali su ovaj roman jednim od najdubljih tekstova o ljudskoj prirodi.
“Majstor i Margarita” – Mihail Bulgakov
Prisustvo “Majstora i Margarite” na listi mnoge nije iznenadilo, jer Bulgakovljev roman već decenijama važi za jedno od najneobičnijih i najvoljenijih dela 20. veka. Kombinujući satiru, fantastiku, filozofiju i ljubavnu priču, Bulgakov je stvorio roman koji istovremeno deluje kao politička kritika, bajka i duboko lična priča o slobodi i stvaralaštvu.
“Život i sudbina” – Vasilij Grosman
Grosmanov “Život i sudbina” često se naziva sovjetskim odgovorom na “Rat i mir”. Roman prikazuje život tokom Drugog svetskog rata, ali istovremeno govori o totalitarizmu, strahu i gubitku ljudskosti. Iako je knjiga bila zabranjena u SSSR, vremenom je “preživela” i postala jedno od najznačajnijih dela o 20. veku.
“Lolita” i “Bleda vatra” – Vladimir Nabokov
Nabokov je na listi prisutan sa dva romana koji su pokazali koliko književnost može biti formalno smela i jezički raskošna. “Lolita” je i danas kontroverzna, ali se istovremeno smatra remek-delom stila i nepouzdanog pripovedanja, dok “Bleda vatra” dodatno pomera granice forme, pretvarajući roman u neobičnu igru teksta, komentara i tumačenja, prenosi ruski “Forbs”.
