Holesterol se može držati pod kontrolom čak i bez lekova, ali je važno da jedete hranu bogatu vlaknima kao što su zob, pasulj ili ječam i da vežbate najmanje tri puta nedeljno oko 30 minuta.
Holesterol je veoma važan za normalno funkcionisanje organizma, na primer u proizvodnji hormona, vitamina A, D i E i žučnih kiselina. Zbog toga sve ćelije u telu imaju sopstvenu sposobnost da stvaraju holesterol, a ako ne mogu da proizvedu dovoljno, u tome pomaže i jetra.
Tako se u našem telu proizvodi tri do pet puta više holesterola nego što ga unosimo hranom. Ovaj „zdrav“ holesterol, koji omogućava normalno funkcionisanje organizma, naziva se dobrim ili HDL holesterolom. Ali ako ga jedemo previše, višak holesterola može završiti kao plak na krvnim sudovima, kada postane štetan.
Ovaj holesterol ima oznaku LDL i predstavlja jedan od glavnih rizika od koronarnih i cerebrovaskularnih bolesti. Smatra se da nivo ukupnog holesterola treba da bude manji od 5 mmol/l, nivo HDL holesterola treba da bude veći od 1 mmol/l za žene, a nivo LDL holesterola niži od 3 mmol/l, iako ove vrednosti se takođe primećuju u odnosu na druge bolesti.
Čuvanje tzv lošeg holesterol u krvi i njegovo ugrađivanje u zidove krvnih sudova, usled čega sužavanje i začepljenje krvnih sudova može biti posledica genetske greške poznate kao porodična hiperholesterolemija.
Bolest se javlja u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, u zavisnosti od toga da li se radi o grešci u jednom ili oba gena za metabolizam holesterola. Istraživanja pokazuju da ljudi sa porodičnom hiperholesterolemijom imaju i do 20 puta veći rizik od razvoja bolesti srca i krvnih sudova.
Namirnice koje će vam pomoći da očistite masnoću iz krvi
Limun
Pun je kalijuma koji čisti natrijum iz organizma, a vitamin C uklanja radikale. Limunov sok povoljno utiče na sistolni pritisak.
Banane
Banane su pune kalijuma, koji čisti natrijum iz organizma, i radikala vitamina C. Limunov sok povoljno utiče na sistolni pritisak.
Maslinovo ulje
Smanjuje loš i stimuliše povećanje dobrog holesterola. Sprečava pretvaranje lošeg holesterola u toksični ili „oksidovani“ oblik i tako štiti arterije od plaka.
Narandže
Sadrže pektin koji snižava nivo holesterola, a vitamin C jača zidove krvnih sudova i podstiče uklanjanje blokada u njima. Možete piti svež sok od pomorandže za zdravstvene koristi.
Cvekla
Sadrži betain, koji smanjuje upalne procese u organizmu i pomaže u čišćenju masne jetre.
Soja
Bilo da je u pitanju mleko, tofu ili seitan, svi oni podjednako doprinose smanjenju proizvodnje lošeg holesterola. Ali samo 25 grama sojinih proteina ili porcija dnevno dovoljno je da pozitivno utiče na zdravlje.
Crno vino
Sadrži flavonoide, koji snižavaju holesterol i štite srce i krvne sudove. Ali umerenost je najvažnija. Ženama je dovoljna jedna čaša dnevno, a muškarcima dve. Više od toga će poništiti sve blagotvorne efekte vina.
Ovsene pahuljice
Odličan su doručak ili užina jer sadrže rastvorljiva vlakna koja smanjuju loš holesterol. Pored toga, bogat su izvor proteina i ugljenih hidrata, veoma su zasitni i daju energiju za skoro ceo dan.
Šipak
Pokazalo se da sok od nara snižava krvni pritisak, najverovatnije tako što smanjuje količinu hormona stresa u telu. U jednoj studiji je otkriveno da dnevna čaša soka od nara poboljšava dotok krvi u srce za više od trećine, kod ljudi čiji su krvni sudovi začepljeni.
Beli luk
Ovo lekovito povrće dokazano snižava krvni pritisak i holesterol u krvi i sprečava stvaranje opasnih krvnih ugrušaka. Najefikasniji je kada se koristi u sirovom stanju, iako se na tržištu mogu naći i brojni suplementi.
