Novi Sad – Kod spomenika „Porodica” u Novom Sadu obeležena je 82. godišnjica Racije iz 1942, zločina okupatora u Drugom svetskom ratu počinjenog od 21. do 23. januara nad civilnim stanovništvom, većinom Jevrejima i Srbima. Tradicionalno su sa skupa poslate poruke o negovanju i značaju kulture sećanja, da se zlo ne bi ponovilo, ali ovog puta čuli su se i teški opisi surovog ubijanja ljudi, a više nego ranije govorilo se i o izraelskoj državi i pravu jevrejskog naroda na nju.
Molitveni skup održan je na Keju žrtava Racije, nakon čega je u Dunav bačen venac s broda Rečne flotile Vojske Srbije, na kojem se nalazio i ministar odbrane Miloš Vučević. Na obali su cveće na spomenik položile delegacije, među kojima su bili i ambasador Izraela Jahel Vilan i zamenik ambasadora Mađarske Gabor Palinkaš.
„Lelek još odzvanja Srpskom Atinom… Pod ledenom vodom Dunava leži čitav jedan grad, naš temelj, koren, šanac i biće živ dok traje ovo sećanje”, kazao je gradonačelnik Milan Đurić u svom obraćanju na skupu i istakao da je Novi Sad „naš odbrambeni bedem svakoj mržnji, sigurna kuća dobrih ljudi, s dobrim namerama”.
Da to nije bila akcija protiv ustanika, već, kako je istakao, zločin nad ljudskim rodom, svedoči to da je više od 50 odsto utvrđenih žrtava bilo ženskog pola – 418 žena, 79 devojčica i 102 starice. Najstarija je bila Johana Breder (92), s kojom je stradalo šest članova porodice, a najmlađe dete bila je beba Krizbahera.
Budućim generacijama sećanje treba da sačuva i Memorijalni centar za žrtve iz Bačke tih januarskih dana 1942, koji bi trebalo da se gradi kod Štranda, a po rečima Đurića, završen je postupak projektovanja.
Vladika bački Irinej, koji je služio pomen, kazao je u svom govoru da se s nestrpljenjem očekuje što brža izgradnja Memorijalnog centra, gde će se raditi na daljem prikupljanju istorijske građe o Pogromu. Ovom prilikom je rekao da je na Uspenskom groblju prekjuče postavljena spomen-ploča s imenima ljudi koji su tamo bili ubijeni, ali da zbog zaleđene zemlje nisu mogli da budu i zakopani, pa su kamionima odvoženi na obale Dunava i bacani u zaleđenu reku. Molitvu je u ime jevrejske zajednice izneo vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, koji je tom prilikom govorio i o značaju jevrejske države za svoj narod. Jevreji su, prema njegovim rečima, preživeli najsurovije od svih degradacija ljudske rase, ali su opstali, podigli se i povratili dostojanstvo i istorijsku potvrdu kroz državu Izrael.
