Nova runda dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU završena je danas u Briselu bez zajedničkog sastanka glavnih pregovarača, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija.
Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak prvo je razgovarao sa delegacijom Beograda koju predvodi Petković, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju.
Glavna tema tog sastanka, koji je trajao duže od dva sata, bila je izrada statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), a paralelno su održani i zasebni sastanci stručnjaka, o nestalim licima i o energetici, navodi Juronjuz Srbija.
Posle sastanka sa delegacijom Beograda, Lajčak je nešto manje od dva sata razgovarao sa glavnim pregovaračem Prištine Bisljimijem, zamenikom premijera Kosova.
Iako je najavljivano da bi posle odvojenih razgovora sa svakom od strana mogao da usledi trilateralni sastanak, do toga nije došlo.
Lajčak se prošle nedelje u Prištini sastao sa Bisljimijem i predstavnicima kosovske opozicije, a ove nedelje u Beogradu sa Petkovićem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Posle Lajčakove posete Beogradu i Prištini najavljeno je da će ZSO biti glavna tema današnjih razgovora u Briselu.
Novi nacrt statuta ZSO u Prištinu i Beograd je 21. oktobra donela „velika petorka“, odnosno predstavnici SAD, EU, Nemačke, Francuske i Italije koji su razgovarali sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
O tom nacrtu statuta, koji zapadna petorka opisuje kao „moderan i izbalansiran evropski predlog“, bilo je reči i na odvojenim sastancima Kurtija i Vučića sa liderima EU, Francuske, Nemačke i Italije 26. oktobra u Briselu.
Vučić i Kurti su tada odvojeno razgovarali sa Lajčakom, šefom evropske diplomatije Žozepom Borelom, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i liderima Francuske, Nemačke i Italije, Emanuelom Makronom, Olafom Šolcom i Đorđom Meloni, a potom i sa savetnicima lidera tri najmoćnije evropske zemlje.
Posle tih sastanaka, Borel je izjavio da su zapadni predstavnici „izneli novi evropski ozbiljan i izbalansiran predlog“ za osnivanje ZSO i insistirali da strane iskoriste tu priliku, ali da dogovor lidera Srbije i Kosova „nije bio moguć zbog preduslova svake od strana koji su za drugu bili neprihvatljivi“.
Vlada Kosova je tada saopštila da je Kurti na sastancima ponovio da je spreman da potpiše Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, dogovoren u februaru u Briselu, ali da Vučić to nije želeo.
Vučić je posle sastanaka izjavio da je papir koji je „velika petorka“ donela 21. oktobra u Beograd i Prištinu „dobra osnova“ za nastavak rada i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Dan posle tih sastanaka, 27. oktobra, Šolc, Makron i Meloni su pozvali Beograd da isporuči faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, a Prištinu da pokrene proceduru za formiranje ZSO, navodeći da strane u suprotnom „rizikuju da izgube važne prilike“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je kasnije da faktičko priznanje kosovske nezavisnosti znači da Beograd treba da primeni Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije.
