Gradskom saobraćajnom preduzeću nedostaje oko 200 vozača zbog malih plata i loših uslova, a privatnicima oko 100. Pre tri meseca započeta je procedura dovođenja vozača iz više zemalja, rekao je za RTS Drago Tošić iz Konzorcijuma privatnih prevoznika i najavio da bi za tridesetak dana seli za volan u Beogradu. Vozači dolaze iz Turske, Rusije, Bangladeša, Indije, Šri Lanke.
Od okretnice na Zelenom vencu do okretnice u Zemunu, nekada nema vremena ni za pauzu od pet minuta. Jovan Tomić je u penziji, ali i radi.
Kod privatnog prevoznika, na liniji 84, vozi osam sati dnevno i ima pravo na samo jedan slobodan dan nedeljno.
Jovan Tomić, vozač autobusa, kaže da to nije dovoljno. “Trebalo bi dva po zakonu, ali nema dovoljno vozača, pa onda mora tako. Mladi neće uopšte na zanate, malo je teže, svi hoće u programere i te lakše poslove”, rekao je Jovan.
Većina vozača javnog prevoza ne sme pred kamere, kažu – dobiće otkaz. Nezvanično, žale se na gužve u saobraćaju, loša vozila, duge smene i male plate.
Posao vozača je težak i pre svega veoma odgovoran. Oni koji su zaposleni u GSP-u kažu da se plate kreću 70–90.000 dinara. Sve zavisi od toga koliko ko može i želi da radi noću i prekovremeno. Uz to, svaki prekovremeni sat plaća se manje od “redovnog”.
“Radi se po satu i koliko sati radite – toliko se plaća”, kaže Jovan.
U jednoj od privatnih kompanija u kojoj je zaposleno 540 vozača, raspon plata je isti, a prosečna starost zaposlenih 55 godina. Iako traže nove radnike, nude besplatnu obuku i beneficirani radni staž, pa čak i 100 evra za vozače koji dovedu novog kolegu, zainteresovanih nema.
“Mi smo kao kompanija pokušali sa svim vrstama akcija, marketinških, jedna je ova što ste naveli, drugo imamo non-stop otvoren oglas za vozača, probali smo i preko društvenih mreža, jednostavno tržište je takvo da vozača nema, ima ih izuzetno malo, slobodnih nema nikako, tako da je to jako mali broj vozača koji se nama jave na bilo kakav oglas”, kaže Đorđe Krstić, direktor saobraćaja privatnog prevoznika.
