Nauka otkrila šta zaista stoji iza „ukletih” kuća

Čuli ste duha u svojoj kući? Ako jeste, možda bi trebalo da proverite svoje cevi. Nova studija tvrdi da se paranormalna aktivnost može objasniti infrazvučnim vibracijama u starim cevima. Infrazvuk je zvuk veoma niske frekvencije koji može da se pojavi u starim zgradama. Iako ljudi obično ne mogu da ga čuju, čak i kratko izlaganje može da promeni raspoloženje i poveća nivo kortizola, tvrde istraživači sa Univerziteta Makjuan u Edmontonu, Alberta, piše Dejli mejl.

„Razmislite o poseti navodno ukletoj zgradi. Vaše raspoloženje se menja, osećate se uznemireno, ali ne možete da vidite ili čujete ništa neobično. U staroj zgradi postoji velika verovatnoća da je infrazvuk prisutan, posebno u podrumima gde stare cevi i ventilacioni sistemi proizvode vibracije niske frekvencije”, rekao je profesor Rodni Šmalc, glavni autor studije.

„Još ako vam je rečeno da je zgrada ukleta, mogli biste pripisati tu uznemirenost nečemu natprirodnom. U stvarnosti, možda ste jednostavno bili izloženi infrazvuku”, dodaje on. Prema istraživanju iz 2025. godine, više od jedne trećine ljudi u Engleskoj veruje u duhove i natprirodna bića, a 16 odsto je prijavilo lična iskustva.

Tokom godina, naučnici su došli do raznih objašnjenja za ova viđenja, uključujući električne kvarove i halucinacije.

Infrazvuk povišava kortizol

U svojoj novoj studiji, tim istraživača je pokušao da shvati da li infrazvuk zaista može da bude krivac.

„Infrazvuk je sveprisutan u svakodnevnom okruženju, pojavljuje se u blizini ventilacionih sistema, saobraćaja i industrijskih mašina”, kaže profesor Šmalc.

„Mnogi ljudi su mu izloženi, a da toga nisu ni svesni.”

Da bi došli do suštine problema, naučnici su angažovali 36 učesnika, koji su dali uzorke pljuvačke pre nego što su pozvani da sede sami u sobi dok slušaju smirujuću ili uznemirujuću muziku.

Za polovinu učesnika, skriveni zvučnici su puštali infrazvuk na frekvenciji od 18 herca.

Nakon slušanja muzike, od učesnika je zatraženo da prijave svoja osećanja, emocionalnu ocenu muzike, kao i to da li su pomislili da čuju infrazvuk.

Rezultati su pokazali da je nivo kortizola u pljuvački učesnika bio viši ako su bili izloženi infrazvuku. Ovi učesnici su, takođe, prijavili da se osećaju razdražljivije i manje zainteresovano, kao i da misle da je muzika tužnija.

„Povećana razdražljivost i viši kortizol su prirodno povezani, jer kada se ljudi osećaju više razdraženo ili pod stresom, kortizol ima tendenciju da raste kao deo normalnog odgovora tela na stres”, objašnjava Kejl Skaterti, prvi autor studije.

„Izlaganje infrazvuku, međutim, imalo je efekte na oba ishoda koji su prevazilazili tu prirodnu vezu.”

Rezultati istraživanja su, takođe, pokazali da učesnici nisu mogli da primete da slušaju infrazvuk.

Profesor Šmalc je objasnio: „Ova studija sugeriše da telo može da reaguje na infrazvuk čak i kada ne možemo da ga svesno čujemo. Učesnici nisu mogli pouzdano da utvrde da li je infrazvuk prisutan, a njihova uverenja o tome da li je uključen nisu imala primetnog uticaja na njihov kortizol ili raspoloženje.”

Istraživači se sada nadaju da će testirati druge frekvencije i trajanje izlaganja kako bi razumeli njihov uticaj.

„Kao neko ko proučava pseudonauku i dezinformacije, ono što se ističe jeste da infrazvuk proizvodi stvarne, merljive reakcije bez ikakvog vidljivog ili čujnog izvora. Dakle, sledeći put kada se nešto neobjašnjivo oseća čudno u podrumu ili staroj zgradi, razmislite da li bi uzrok mogle da budu vibrirajuće cevi, a ne uznemireni duhovi”, dodao je profesor Šmalc.