Studija, koju je u četvrtak objavio think tank Cardus, sugeriše da novi kanadski imigranti, imaju dublja verska uverenja od onih rođenih u ovoj zemlji, češće pohađaju verske službe i, kažu da bi oni na javnim pozicijama trebali biti slobodni da svoju veru integrišu u svoje reči i akcije.
„ Sada očekujemo da će oko 1,5 miliona novih imigranata doći u zemlju do 2025. godine“, rekao je dr. Andrew Bennett, Cardusov programski direktor verskih zajednica.
“ Ako pogledate podatke za nove imigrante, nesrazmerno dolaze iz zemalja u kojima je religija mnogo veća javna realnost nego u većini zapadnih demokratija.”
Izveštaj, rekao je Bennett, sugeriše da religija igra veću ulogu u životima pridošlica u odnosu na one rođene u Kanadi.
“Novi imigranti će verovatnije javno izraziti svoju veru od rođenih Kanađana”, rekao je on. „ Više je šanse da će pohađati verske službe, a verovatnije je da će poželeti da im deca budu vaspitana u skladu s njihovom verskom tradicijom.”
Podaci koje je objavila Immigration, Refugees and Citizenship Canada ukazuju na Indiju kao najveći izvor imigranata u 2022. godini, sa 118.095 novih ljudi koji su stigli iz te zemlje prošle godine.
Slede Kina (31.815), Afganistan (28.735), Nigerija (22.085) i Filipini (22.070).
U prvih 10 su i Francuska, Pakistan, Iran, Sjedinjene Američke Države i Sirija.
Vladin plan imigracije za period 2023-2025, koji je objavljen prošlog novembra , ima za cilj da 465.000 novih imigranata 2023. godine, 485.000 2024. i čak 500.000 2025. godine da dobiju status stalnog boravka.
Izveštaj Cardus, koji je koristio podatke ankete prikupljene u partnerstvu s Institutom Angus Reid, fokusirao se na razlike između religijskih uverenja savremenih Kanađana i onih novopridošlica, te kako oni koji su nedavno došli gledaju na ulogu vere u svakodnevnom životu u Kanadi.
Autori studije su koristili odgovore ankete kako bi izvukli rezultate u indeks „spektra duhovnosti“ – klasifikujući ispitanike u četiri kategorije: oni koji su religiozno posvećeni, privatno verujući, duhovno nesigurni i nereligiozni.
Među onima koji sebe smatraju „religiozno opredeljenima“, samo 14 % je rođeno u Kanadi, dok je 28 % rođeno izvan zemlje.
Oni koji kažu da su „privatno verujući“ bili su nešto ravnomernije raspoređeni – 18% rođenih Kanađana u poređenju sa 22 % onih koji su rođeni van Kanade. Skoro polovina rođenih u Kanadi se identifikuje kao „duhovno nesigurna“, u poređenju sa 36 % onih koji su rođeni negde drugde.
Za one koji sebe smatraju nereligioznim, 15 posto stanovnika Kanade rođenih u inostranstvu spada u tu kategoriju u poređenju sa 20 posto državljana Kanade.
Što se tiče onih koji kažu da veruju u višu silu, 72 % kanadskih imigranata kaže da veruju u Boga, u poređenju sa 64 % neimigrantskih državljana Kanade.
Dok podaci govore da većina Kanađana smatra važnim prenošenje svojih verskih uverenja na svoju decu, Kanađani rođeni u inostranstvu imaju tendenciju da se drže ovog stava češće od onih koji su rođeni ovde.
Nešto više od četvrtine onih koji se snažno slažu sa značajem podučavanja veronauke svoje dece rođeno je van Kanade, u poređenju sa 18 % onih koji su rođeni ovde.
Imigranti će takođe češće čitati svete knjige kao što su Biblija, Adi Granth ili Kur’an — oko 20 % imigranata kaže da čitaju svoje svete knjige svaki dan ili nekoliko puta sedmično, što je trostruko više u odnosu na građane rođene u Kanadi koji imaju ista uverenja.
Nešto manje od 60 % ispitanika rođenih u Kanadi kaže da nikada ne čitaju svete knjige, u poređenju sa 36 % onih koji su rođeni izvan zemlje.
Na pitanje da li Kanađani koji imaju javne funkcije treba da se osećaju slobodnima da govore i deluju na osnovu svojih verskih uverenja, 44 % ispitanika koji se slažu s tim rođeno je van Kanade, u poređenju sa 33% onih koji su rođeni u Kanadi.
Održavanje čvrste odvojenosti između crkve i države mišljenje je koje deli 67 % ispitanika rođenih u Kanadi, dok se 56 % onih rođenih van Kanade slaže.
Ambiciozni imigracioni ciljevi Kanade izazivaju zabrinutost zbog pritiska koji će ovi novi stanovnici učiniti na već nategnutu infrastrukturu naše zemlje.
„Stanovništvo (rast) je pozitivno, ali naša infrastruktura mora da sustigne korak i mora biti u stanju da drži korak, inače će sve vrste frustracija i problema koje vidimo danas samo će biti uvećani“, govori nam sa Univerziteta u Torontu Matti Siemiatycki.
SERBIANNEWS/CANADA
