Najveće preduzeće u SFRJ – Železara Zenica obustavlja proizvodnju
Nova Željezara Zenica obavestila je zaposlene da obustavlja rad pogona i postrojenja integralne proizvodnje čelika. Time će biti okončana proizvodnja čelika u nekadašnjem regionalnom gigantu, osnovanom 1892. godine.
Rukovodstvo Nove Željezare Zenica saopštilo je da će u sredu uslediti plansko gašenje visoke peći, a dan kasnije i pogona čeličane.
Mediji u BiH navode da to neće imati uticaj samo na radnike preduzeća, već i na poslovanje železnica Republike Srpske i Federacije BiH, ali i drugih dobavljača.
Iz Uprave su neveli da su proteklih šest meseci upućivali zahteve za zaštitu domaće proizvodnje čelika, ali da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine u martu u dva navrata odbilo predloženu uredbu.
“S obzirom na izraženu nekonkurentnost na tržištu, kompanija više ne može ulaziti u dodatne finansijske gubitke, te Uprava zaključuje da je nastavak integralne proizvodnje neodrživ i da je njeno gašenje postalo neminovno”, navodi se u saopštenju.
Ipak, iz kompanije poručuju da fabrika neće biti u potpunosti zatvorena. Naglašavaju da će se u narednom periodu raditi na uspostavi novog modela poslovanja, uz pokušaj očuvanja radnih mesta u skladu s finansijskim mogućnostima i zakonskim okvirima.
Pojasnili su kako ne planiraju u potpunosti da zatvore železaru, odnosno da će pokušati s prenamenom njenog proizvodnog programa. Međutim, otpuštanje dela od oko 1.900 radnika opisali su neizbežnim.
Da podsetimo, Gordan Pavlović Goci, biznismen iz Foče, kupio je “ArcelorMittal” u Zenici preko svoje firme “H&P” iz Zvornika, za 10,7 miliona evra.
Ipak, najveći i najznačajniji privredni poduhvat koji je ostvaren u Zenici za vreme austro-ugarske uprave, bilo je podizanje železare 1892. godine, koja će dati pečat daljem industrijskom i urbanom razvoju grada.
Železara – Zenica – postrojenja, radnici 1951.
Železara je osnovana 1892. godine tokom austro-ugarske vladavine i njeno pokretanje je dalo pečat kako industrijskom, tako i urbanom razvoju grada.
Pred početak Drugog svetskog rata železara postaje najveće preduzeće u kraljevini, sa više od 4.000 radnika. Tokom SFRJ bila je i jedno od najvećih preduzeća u celoj Evropi.
