Baunti, snikers i tviks sladoledi povučeni su iz prodaje i na tržištu Srbije zbog previsokog prisustva etil-oksida.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najpre je u nedelju negirao da se na tržištu Srbije nalaze neispravni sladoledi čije je povlačenje sa tržišta u okruženju već počelo, a dan kasnije je Sistem za brzo obaveštavanje EU (RASFF) našim službama prosledio obaveštenje o sadržaju etil oksida u tim proizvodima, nakon čega je počelo sklanjanje i iz naših prodavnica.
Nedimović je potom potvrdio da se radi o pakovanjima baunti, snikers i tviks (Bounty, Snickers i Twix) uz tvrdnju da se oni neće naći kod nas sve dok se ne otklone nedostaci. Objasnio je da prekoračenje dozvoljenog nivoa te supstance nije veliko i da je “problem ako dođe do prekomernog unošenja, ako neko pojede 20 kilograma sladoleda dnevno”.
Nedimović: Počelo povlačenje spornih sladoleda sa rafova u Srbiji
Pojedini sladoledi u Srbiji se povlače iz prodaje zbog povećanog nivoa etil oksida, uvezeni iz EU
Povučeni sladoledi i jogurt iz hrvatskih radnji zbog pesticida
S tržišta Hrvatske već su bile povučene sporne četiri marke sladoleda različitih pakovanja i jedna vrsta voćnog jogurta, iste vrste proizvoda ne nalaze se više ni u radnjama u Crnoj Gori, a u BiH je osim toga sporan još i smrznuti oslić pakovan u Španiji. Da li će i Srbija da proširi listu, za sada nema informacija, a iz Ministarstva poljoprivrede “Danas” nije dobio odgovor na ta pitanja.
U organizacijama potrošača kažu da je ovoga puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da, iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da u evropskom sistemu brzog obaveštavanja Srbija ima svoju kontrolnu tačku i ona je, možda prvi put, brzo reagovala.
– Do sada smo više puta upozoravali institucije, jer često odemo na sajt RASFF-a i vidimo sporne proizvode. Ovoga puta je brzo sve povučeno preventivno, ali to bi morala da bude konstanta. Mi kao organizacija tražimo mogućnost da i sami radimo te prethodne analize, a sada prvi put imamo i referentnu laboratoriju u Batajnici koja bi mogla da nas prati. U ovom trenutku, kada je reč o povučenim proizvodima, ne znamo da li su oni proizvedeni u pogonima zemlje gde je sedište kompanija ili van nje, jer imaju fabrike i u drugim zemljama a ne zna se koliko su ispoštovale zahtev da kvalitet bude ujednačen – kaže Papović za “Danas”.
Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, postoji problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine do proizvoda koji dođe do potrošača.
– Dužan sam da kažem, svesno se išlo na to da obaveštenje ne bude blagovremeno. Iz krugova politike i biznisa nastojali su, a i dalje to čine, da onemoguće uspostavljanje sistema koji bi obezbedio viši stepen zaštite potrošača, posebno dece, kad govorimo o namirnicama koje pretežno ona koriste. Sistem ranog otkrivanja problema i sistematske kontrole kvaliteta, koji je daleko jeftiniji nego kada inspekcija deluje kasnije, trebalo je da bude uspostavljen u celom svetu, ali on je zakazao. Postoji obaveza da se izradi procena rizika na svim punktovima u lancu proizvodnje hrane, ali da se to radilo, ne bi se ovo desilo, posebno ne u tolikom obimu – kaže Bogosavljević.
Pritisak velikih kompanija i vrha vlasti
Podseća da u Zakonu o zaštiti potrošača postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica. U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta.
– Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači – smatra Bogosavljević.
– Na analizi kvaliteta mlečnih proizvoda koju je uradila naša organizacija jedna poznata fabrika izgradila je svoj uspeh i rast na tržištu, ali kada smo kasnije ponovili analizu, svi do jednog proizvoda koje smo testirali bili su ispod granice minimuma kvaliteta. I neki jako značajni proizvođači mesa, po svim parametrima bili su daleko ispod kvaliteta koji su oglašavali. Otuda potiču pritisci da rezultate našeg ispitivanja ne objavljujemo i projekat uporedne analize zaustavili su veliki proizvođači sa uporištem u vrhu vlasti – navodi Petar Bogosavljević.
