Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na privremenom radu u inostranstvu trenutno je oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zemljama zapadne Evrope. Demograf Danica Šantić i Aleksandar Jakovljević iz organizacije „Tačka povratka“ kažu za RTS da je nakon pandemije koronavirusa interesovanje za povratak trajno popravljeno i da se sve veći broj ljudi javlja sa pitanjima kako da se vrate.
Demograf Danica Šantić kaže da zapravo ne postoje tačni podaci koliko ljudi odlazi iz Srbije u inostranstvo. Ističe da se čeka novi popis stanovništva kako bi se videli aktuelni trendovi.
Ističe da je migracioni potencijal Srbije velik i da su razna istraživanja na Geografskom fakultetu pokazala da ljudi u Srbiji razmišljaju o migracijama, što ima i istorijsku konotaciju.
„Svi znamo da odlaze medicinski tehničari, lekari, građevinski radnici, zanatlije… Često se i vraćaju i često su to cirkularna kretanja, odnosno odlaze na tri meseca pa se vrate ili prosto zadovolje svoje želje za boravkom u inostranstvu i većom zaradom i onda se vrate u Srbiju“, ističe Šantićeva.
Kaže da ljudi iz Srbije tradicionalno najviše odlaze u Nemačku, ali da se u podacima već duže vreme sve više pojavljuje i Austrija kao zemlja broj jedan.
„Neke nove emigracione destinacije su Slovenija, Slovačka, Malta, Italija… Broj se povećava“, navodi Šantićeva.
„Korona mnogo toga promenila“
Aleksandar Jakovljević iz organizacije „Tačka povratka“ kaže da je pandemija koronavirusa mnogo toga promenila i da je viđen veliki povratni talas ljudi koji su, imajući u vidu dešavanja u svetu, odlučili da se vrate u Srbiju.
„Interesovanje za povratak je trajno popravljeno i sve veći broj ljudi se javlja sa pitanjima kako da se vrate. Imamo sve veći broj upita i drago nam je da se vraćaju, kako visokoobrazovani, tako i ljudi svih obrazovnih profila“, naglašava Jakovljević.
Kaže da svi ljudi koji se vrate generalno imaju pozitivno povratničko iskustvo i relativno brzo pronađu posao i smeštaj, zbog čega proces reintegracije teče dosta uspešno.
Jakovljević ističe da je mnoge ljude na povratak podstakla trajna promena radnog okruženja, odnosno mogućnost da sve veći broj ljudi radi na daljinu.
„Imamo tako sve veći broj ljudi koji iz Srbije i dalje imaju svoje ugovore u inostranstvu. Ako možemo da kažemo koja su dva osnovna profila povratnika, to su ljudi koji se vraćaju po završetku studija ili porodice koje se vraćaju u momentu pre nego što deca krenu u školu“, navodi Jakovljević.
