Pod odgovarajućim uslovima, superprovodljivi magneti omogućavaju da električna energija teče praktično bez ometanja, stvarajući intenzivna magnetna polja za razne namene, uključujući eksperimente nuklearne fuzije. Jače magnetno polje daje naučnicima više prostora za istraživanje – nešto što bi uskoro moglo biti dostupno fizičarima u Kini zahvaljujući stvaranju rekordnog superprovodljivog magneta.
Institut za fiziku plazme pri Kineskoj akademiji nauka (CAS) objavio je da je razvio potpuno superprovodljivi magnet. Ovaj magnet je uspešno generisao rekordno magnetno polje jačine 35,1 tesli, što je 700.000 puta jače od Zemljinog prirodnog magnetnog polja. Polje je održavano oko 30 minuta, navedeno je u saopštenju.
Prethodni rekord, koji je iznosio 32,35 tesli, takođe je postavio CAS, ali kroz drugu instituciju – Institut za elektrotehniku.
„Ovo je potvrdilo pouzdanost tehničkog rešenja i obezbedilo važnu platformu za izvođenje različitih eksperimentalnih uzoraka u uslovima od 35,1 tesla u potpuno superprovodnom magnetu“, naveli su iz CAS-a.
Vruće i hladno
Postizanje superprovodnih uslova često zahteva ekstremno niske temperature. Superprovodljivi magneti se već koriste za različite primene, poput magnetnih rezonanci ili akceleratora čestica. Te primene imaju svoje komplikacije u izradi, ali kada je reč o fuziji, zahtev za niskim temperaturama čini stvari još složenijima.
Nuklearna fuzija – sudaranje dva laka atoma radi stvaranja ogromne količine energije – prirodno proizvodi mnogo toplote. Ta toplota se prenosi i na superprovodljive magnete, koji su dizajnirani da bezbedno obuzdaju reakciju fuzije.
Magnetni sendvič
Zbog toga inženjeri prilikom dizajniranja ovih komponenti moraju da uzmu u obzir uslove okruženja u kojima će magnet raditi. Novi magnet je još daleko od ugradnje u reaktor za fuziju, ali istraživači su svesni izazova koje bi to moglo doneti pri pokušaju povećanja jačine magnetnog polja.
Zgrada Instituta za fiziku plazme pri Kineskoj akademiji nauka
Dizajn magneta ukazuje na dobar balans. „Koristi tehnologiju umetnute zavojnice od superprovodnika na visokim temperaturama, koja je koaksijalno ugnježdena sa superprovodnim magnetima na niskim temperaturama“, rekao je istraživač CAS-a Liu Fang za CGTN.
Institut za fiziku plazme pri CAS-u predvodi učešće Kine u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER), globalnoj saradnji čiji je cilj izgradnja najvećeg fuzionog reaktora na svetu. CAS nije precizirao da li će novi magnet biti direktno korišćen u ITER-u, ali je naveo da je zadužen za isporuku mnogih delova reaktora, uključujući i superprovodljivu tehnologiju.
