Kanada je predložila novi zakon koji cilja na borbu protiv zloupotreba na internetu sa strogim kaznama za zločine iz mržnje, među kojima je i doživotni zatvor za podsticanje genocida.
Predloženi zakon o nanošenju štete na internetu traži od platformi društvenih medija da u roku od 24 sata uklanjaju postove, poput onih koji seksualizuju decu i čine ih ranjivim za predatore na mrežama, pišu svetski mediji.
Sedam kategorija štetnog sadržaja
Novi kanadski zakon će regulisati kampanje na društvenim mrežama, platforme za prenos uživo i stranice na koje se postavljaju „korisnički sadržaji za odrasle“.
Zakon navodi sedam kategorija štetnog sadržaja čiji provideri će imati obavezu da ih uklone sa njihovih web-stranica. Zabranjeni sadržaji uključuju objave koje ciljaju na zlostavljanje dece ili one koji podstiču samopovrijeđivanje.
Pod predloženim zakonom će se formirati „Kanadska komisija za digitalnu sigurnost“ kako bi regulisala online platforme.
„Znamo da štete koje doživljavamo na internetu mogu da imaju uticaj u stvarnom svetu sa tragičnim, a ponekad i fatalnim posledicama“, rekao je ministar pravosuđa Arif Virani na konferenciji za medije 26. februara. Naveo je kako će zakon zabraniti deep-fakes, kao što su slike koje su nedavno pokazivale američku zvezdu Taylor Swift u laznoj montaži .
Privatne poruke koje se šalju među pojedincima neće potpadati u okvire koji se regulišu zakonom.
Vlada premijera Justina Trudeaua takođe planira da izmeni kazneni zakon kako bi povećala kazne za zločine iz mržnje, uključujući uvođenje novog kaznenog dela kažnjivog i doživotnim zatvorom za one koji budu proglašeni krivim za podsticanje na genocid.
Kanadski zakon za ljudska prava takođe će biti proširen amandmanom kako bi se označio govor mržnje kao diskriminacija i dozvoliće Tribunalu za ljudska prava da se bavi kaznenim delima govora mržnje.
Traži se veća odgovornost platformi
Kanadski portal Globe and Mail piše kako zakon pruža mogućnost da se obuhvate i platforme društvenih medija koje su manjeg obima, ali koje predstavljaju značajan rizik od mogućeg nanošenja štete.
To bi nateralo platforme da objave planove digitalne sigurnosti, pokazujući kako su smanjile izloženost štetnom sadržaju. Morali bi imati kontinuitet u procenama, ublažavati i izveštavati o rizicima za korisnike svojih usluga te biti locirani u Kanadi kako bi se nosili sa mogućim štetama. Morali bi da osiguraju da imaju alate za označavanje sadržaja i blokiranje korisnika, te obezbediti mesto za kontakt za pritužbe korisnika, kao i povećati transparentnost o uslugama i alatima društvenih medija.
Očekuje se da će predlog zakona ponovo podstaknuti strahove od pokušaja da se utiče i kontroliše algoritam platformi, što je kontroverza koja je takođe bila živi deo debate tokom donošenja vladinog Zakona o streamingu, poznatog kao C-11.
Konzervativci u Kanadi su signalizirali da se planiraju usprotiviti zakonu, ali su ga pozdravile grupe koje su želele više alata za borbu protiv mržnje na internetu.
Kanadska fondacija za rasne odnose (CRRF) rekla je da je to pozitivan korak u zaštiti ljudi od online dela mržnje, pretnji i nasilja, dok se štiti sloboda govora.
„Sloboda govora ne znači slobodu činjenja dela mržnje“, rekao je u izjavi Mohammed Hashim, izvršni direktor CRRF-a. „Nacrtom zakona takođe se prvi put stvara samostalno kazneno delo u Kaznenom zakonu za zločine iz mržnje i povećavaju kazne za kaznena dela propagiranja mržnje, omogućujući našim zakonima da uhvate korak s današnjom realnošću, a to je da smo u digitalnom dobu u kojem se mržnja i nasilje mogu širiti bez ograničenja.“
Korisnici će imati mogućnost da označe štetni sadržaj direktno kod platformi i da ulože žalbu novoformiranoj Komisiji za digitalnu sigurnost.
U slučaju da se platforma ne povinuje zakonskim odredbama kazne bi mogle da dosegnu i 10 miliona američkih dolara, a oni koji istrajno ignorišu zakon mogu da se suoče sa kaznama i do 25 miliona dolara. Žrtve govora mržnje mogu da dobiju odštetu u visini od 20.000 dolara.
Strožija kontrola interneta u Kanadi
Kompanija koja bude kršila zakon mogla bi biti kažnjena sa najmanje šest posto ukupnog globalnog godišnjeg prihoda, kako su naveli vladini zvaničnici, prenosi agencija Reuters.
„Za one koji krše pravila na internetu, moraju da postoje posledice. Zlonamerni akteri ciljaju na našu najranjiviju grupu, našu decu. Oni šire mržnju i podstiču one koji su podložni uticajima da počine nasilje“, rekao je novinarima ministar pravosuđa Arif Virani.
Oni koji nude sadržaj morali bi da uvedu posebnu zaštitu za decu, uključujući roditeljski nadzor, sigurne postavke pretraživanja i oznake upozorenja na sadržaj.
Nejasno je hoće li sve odredbe dospeti do konačne verzije, jer predlog zakona mora biti stavljen na uvid parlamentarnom odboru, a potom i Senatu. Oba ova tela mogu zahtevati izmene.
Veze kanadske vlade s velikim internet kompanijama zategnute su zbog zahteva Ottawe da se kanadskim izdavačima informativnih sadržaja plati za prenos njihovih vesti.
Druge države pokušavaju zaštititi decu od opasnosti na internetu. Prošlog oktobra, novi britanski Zakon o sigurnosti na internetu postavio je strožije standarde za platforme društvenih medija.
U novembru je Google pristao da plaća 100 miliona kanadskih dolara (74,05 miliona američkih dolara) godišnje izdavačima, dok je Meta odlučila da blokira vesti na Facebooku i Instagramu u Kanadi. Predstavnik Mete rekao je da se kompanija raduje saradnji sa zakonodavcima i kolegama iz industrije „na našem dugogodišnjem prioritetu da Kanađani budu sigurni“.
Ombudsman za digitalnu sigurnost
Kanadska vlada je predložila uspostavu ombudsmana za digitalnu sigurnost koji bi nudio podršku žrtvama i davao smernice kompanijama za društvene medije. Vlada takođe želi da izmeniti postojeći zakon kojim će učiniti da prijavljivanje slučajeva slika seksualnog zlostavljanja dece bude obavezno.
Kanadski liberali su se još 2021. tokom kampanje obavezali da će zakonski regulisati naošenje štete na internetu tokom prvih 100 dana nakon izbora, ali nisu uspeli da postignu rok koji su sami zadali, napisao je CBC.
Naime, vlada je čekala do marta 2022. da objavi kako je formirala savetodavnu grupu stručnjaka kao „naredni korak u razvoju legislative koja bi se bavila štetnim sadržajima na internetu“.
Ministar pravosuđa, Virani je pojasnio da je vladi trebalo više vremena za nacrt zakona jer su želeli da ga „urade kako treba“.
SERBIANNEWS/CANADA
sranje