Kanada je finalizovala dugo očekivani dogovor o zameni zastarele flote borbenih aviona CF-18, sa 88 Lockheed Martinovih F-35 lovaca koji bi trebali početi stizati u narednim godinama, objavila je u ponedeljak ministarka odbrane Anita Anand .
Iako je budžet projekta 19 milijardi dolara, zvaničnici su na tehničkom brifingu u ponedeljak ujutro rekli, da će trošak tokom životnog ciklusa ovih borbenih aviona, biti oko 70 milijardi dolara.
Prvi avioni bi trebali biti isporučeni 2026. godine, rekli su zvaničnici, a očekuje se da će puna flota dostići operativnu sposobnost između 2032. i 2034. godine.
„Flota naprednih borbenih aviona F-35 osiguraće da naši avijatičari imaju dugoročnu sposobnost da brane drugi najveći vazdušni prostor na svetu“, rekla je Anand u ponedeljak.
“To će nam pomoći da ispunimo naše obaveze prema NORAD-u i NATO-u, a takođe će doneti konkretne ekonomske koristi našoj zemlji.”
U izjavi, izvršni direktor Lockheed Martin Canada, Lorraine Ben, rekla je da je kompanija „počašćena“ što je izabrana za projekat.
„Program F-35 donosi ogromnu ekonomsku korist za kanadsku avio-svemirsku i odbrambenu industriju i radujemo se nastavku saradnje“, rekla je ona.
Dogovor je direktno u suprotnosti s obećanjem premijera Džastina Trudoa iz 2015. da Kanada „neće kupiti F-35“, nakon što su kontroverzne procene troškova primorale prethodnu vladu da stavi raniji ugovor o F-35 na ledu.
Kada su je pritisnuli da komentariše ovo, Anand je rekla da je ovo „veoma složena“ nabavka.
„Od 2015. godine letelica je sazrela, a sada vidimo da mnogi naši saveznici, koriste F-35“, dodala je.
Anandovi komentari dolaze nakon godina odlaganja i razmatranja, dok je vlada krenula da finalizuje ugovor za zamenu postojećih borbenih aviona.
Dogovor o F-35 usledio je nakon godina razmatranja
Savezna vlada pokrenula je konkurs za zamenu svoje zastarele flote borbenih aviona Boeing CF-18 2017. godine, kada je vlada takođe rekla da će kupiti 25 polovnih aviona istog modela od Australije kao most ka dugoročnijoj zameni flote.
No, s povećanim zahtevima vojske, pritisak na vladu je nastavio rasti, da ubrza nabavku u procesu koji je u toku više od 20 godina.
Dok vlada pregovara o F-35 od kasnih 1990-ih, bivša konzervativna vlada je zvanično objavila svoju nameru da kupi 65 stelt borbenih aviona 2010. godine.
Predviđeno je da isporuke u to vreme počnu 2016. godine — ali visoki troškovi i zabrinutost zbog netačnog budžetiranja dominirali su naslovima u narednim godinama, a glavni revizor je 2012. godine kritikovao postupanje po ugovoru sa jedinim izvorom.
Do saveznih izbora 2015., tadašnji lider liberala Džastin Trudo obećao je da neće kupovati avione F-35, obećavši umesto toga da će tražiti „pristupačniji avion“.
Uprkos tom obećanju, vlada nije isključila Lockheed Martin iz takmičenja – a sada, sedam godina kasnije, Trudoova vlada je finalizovala dogovor, za avione za koje su obećali da ih neće kupiti 2015.
Šta je borbeni avion F-35?
Borbeni avion F-35 je proizvod onoga što je poznato kao program Joint Strike Fighter koji vodi Lockheed Martin, američka avio kompanija, u saradnji sa vladom SAD.
Program je inicijativa američkog Ministarstva obrane za izgradnju i zamenu borbenih aviona, koji se koriste kako u američkoj vojsci, tako i u savezničkim zemljama, koje blisko sarađuju sa SAD-om.
Kroz program, Kanada i druge zemlje saveznice doprinose razvoju borbenog aviona F-35, pri čemu su svi učesnici u program uplaćivali stotine miliona dolara od 1990-ih.
Za Kanadu su ti doprinosi počeli još 1997. godine, kada je bivši liberalski premijer Jean Chretien upisao zemlju u razvojni program.
Zbog 613 miliona dolara koji su već uplaćeni u program od 1997. godine, pitanje da li nastaviti je pitanje, koje je politički ispunjeno čak i kada su projekcije troškova rasle.
Bivša konzervativna vlada tvrdila je 2010. da bi kupovina 64 F-35 koštala 9 milijardi dolara.
No, u izveštaju generalnog revizora ubrzo nakon toga navodi se da ti troškovi nisu uračunali novac koji bi trebao biti potreban da bi flota funkcionisala tokom celog životnog ciklusa. Uz sve te troškove uračunate, glavni revizor je rekao da je trošak zapravo bliži 44 milijarde dolara.
Prekoračenje troškova zajedno s mehaničkim problemima doveli su program Joint Strike Fighter pod strogu kontrolu u prethodnoj deceniji. Ti problemi su doveli do toga da je New York Times u ispitivanju iz 2019. opisao reputaciju programa kao „disfunkcionalnu“, iako je primetio da se ta loša sreća izgleda preokrenula.
Kroz sve to, veliki deo argumenata za nabavku mlaznjaka bio je usredsređen na jednu reč: stealth.
Šta je ‘stelt’ mlaznjak?
Lockheed Martin opisuje F-35 kao „najnapredniji“ mlaznjak na tržištu, koji pruža „situacijsku situaciju bez presedana“ sa mogućnošću rada u više različitih vrsta domena: vazduh, kopno, more, svemir.
Neki modeli mlaznjaka mogu da polete sa nosača aviona za upotrebu u pomorskim operacijama, ali ne i model na koji se opredelila Kanada. Mlaznjak je takođe opremljen tehnologijom elektronskog ratovanja za koju je Lockheed Martin rekao da je dizajnirana da “locira/prati neprijateljske snage, ometa radare i ometa napade”.
Ta tehnologija elektronskog ratovanja, čiji su tehnički detalji tanki u javnosti, naglašena je kao centralna u stavu kompanije da je F-35 „najbolji “ borbeni avion koji je dostupan, dok ratovanje sve više prelazi u sajbersferu.
Biti u mogućnosti da to učinite, istovremeno osiguravajući da elektromagnetni i radarski potpisi mlaznjaka ne budu očigledni za neprijatelje, je sastavni deo s naglaskom na stealth.
Ukratko, stealth se odnosi na sposobnost mlaznjaka da izbegne otkrivanje. Kompanija kaže da ovo pilotima daje prednost i povećava njihove šanse za preživljavanje kada rade u kritičnim područjima.
SERBIANNEWS/CANADA
