Kako telefoni uništavaju naša čula

Prosečna osoba pred ekranom provede skoro sedam sati dnevno i to najčešće u zatvorenom prostoru. Čitamo vesti sa portala, slušamo muziku, dopisujemo se sa prijateljima, igramo igrice, „prelazimo“ olako sa jedne društvene mreže na drugu. Čulo vida i sluha su veoma aktivni i uključeni u našu svakodnevnicu, ali šta je sa ostalim čulima?  Ukus, miris i dobrim delom dodir (ne računajući dodirivanje ekrana) nisu aktivni svaki put kad smo na telefonu, tabletu, računaru. Psiholozi kažu da se naš život sastoji od multisenzornih iskustva – kada su uključena sva čula, ali šta se događa kada zanemarujemo naše druge sposobnosti?

Stručnjaci kategorišu glavna čula kao racionalna ili emocionalna, i postoje dokazi koji to potkrepljuju. „Miris i ukus su direktno povezani sa oblastima emocionalne obrade u mozgu, dok se racionalna čula poput sluha i vida obrađuju u korteksu. U stvari, više od polovine neokorteksa, što je više od polovine zapremine mozga, podređeno je obradi onoga što vidimo“, kaže Čarls Spens, profesor eksperimentalne psihologije.

Ne može se poreći da smo veoma vizuelna bića i da su zato naši mediji prvenstveno audiovizuelni. „Mislim da je to uglavnom vođeno činjenicom da se mnoge informacije koje danas smatramo važnim mogu preneti vizuelnim ili slušnim sredstvima„, kaže Meike Šeler, docent na odseku za psihologiju, a piše Gardijan.

Ako pitate ljude bez kog čula ne bi mogli da žive, većina će reći vid, ali dokazi sugerišu da bi nam zaista nedostajalo naše čulo mirisa, naglašavaju psiholozi. „Postoji mnogo veća stopa samoubistava i samoubilačkih ideja među ljudima sa anosmijom (nedostatak čula mirisa), jer je to osećaj koji je tako snažno povezan sa našim emocijama“, kaže Šeler.

Da li zanemarivanje nekih čula u korist drugih utiče na naše emocionalne živote

Naše emocionalno zdravlje povezano je sa društvenim zdravljem: „Miris je zaista važan znak za društvenu komunikaciju i to je nešto što nije implementirano ni u jednoj tehnologiji koju danas koristimo“, kaže Šeler.

Na primer, pokazalo se da smo skloni da nesvesno njušimo dlanove nakon rukovanja sa nekim. „To vam daje nagoveštaje o svim vrstama stvari, od njihovog zdravlja, do godina, čak i njihove ličnosti. Dosta toga se gubi ako komuniciramo samo digitalno„, kaže Spens.

Dodir je na sličan način važan za naše emocionalne živote – ali hladan ekran, ne može da zameni toplu, meku kožu, svi ćemo se složiti. Za odrasle ovo može značiti manje zadovoljavajući društveni život, ali za generaciju dece koja se sve više socijalizuju kroz tehnologiju, posledice bi mogle biti ozbiljne.

„Ona deca koja odrastaju sa „tehnologijom“ u rukama, teže mogu da odrede kako određene stvari mirišu ili šta neki dodir može značiti.

Ako odjednom oduzmemo nešto što je evoluiralo milionima godina, to neće biti samo uklanjanje jednog čula, već će uticati na to kako funkcionišu sva ostala čula“, kaže Šeler.

Način na koji doživljavamo svakodnevni život je za sva naša čula. Sve je multisenzorno, pojašnjavaju psiholozi. Jasan primer može da se objasni na jelima – tada je uključen ukus, miris, vidimo boju hranu, osećamo teksturu.

„Sva ta čula su već počela da se igraju pre nego što uopšte jedete. Naravno da je tu i čulo ukusa – osećamo u ustima da li je nešto slatko, kiselo, gorko“, kaže profesorka Marijana Obrist.

Uklanjanje samo jednog od tih čula može uticati na celo iskustvo. Kada ljudi jedu sladoled u mraku, manje je verovatno da će uživati u njemu, ili čak biti sigurni kakvog je ukusa. „Kad god imamo multisenzornu stimulaciju, dobijamo mnogo bolju i bogatiju reprezentaciju okoline oko nas“, kaže Šeler.