Kako izgleda „zimski Mikonos“

Smešten na južnoj padini planine Parnas, sa prelepim pogledom na snežne vrhove i more, gradić Arahova je stecište grčkog džet-seta, poznato i pod nadimkom „zimski Mikonos“.

Arahova

Od Atine se ovde dolazi za svega dva sata, a isto toliko treba vam i iz Patre, trećeg po veličini grada u Grčkoj. Zato i ne čudi da je Arahova omiljeno izletište i vikend odredište ne samo stanovnika grčke prestonice. Posebno tokom zimskih meseci, a naročito ljubitelja sportova na snegu i onih sa dubljim džepom.

Načičkana luksuznim hotelskim i apartmanskim kućama tradicionalnog stila, koje se spuštaju niz padinu, okupane zimskim suncem, Arahova, smeštena na idealnoj nadmorskoj visini od hiljadu metara, prava je vazdušna banja i odmor za oči, koje preko surovih belih vrhova i pitomih, zelenilom obavijenih brežuljaka, tonu u plavetnilo mora u daljini.

Zimski Mikonos

Zbog svoje južne orijentacije ima manje snega i više sunca od okolnih mesta, a u neposrednoj je blizini najpopularnijih ski centara na Parnasu.

Centar mesta se faktički sastoji od jedne glavne ulice, sa mnoštvom uvek punih restorana, suvenirnica, kafića i prodavnica lokalnih zanatskih proizvoda i specijaliteta i opreme za sportove na snegu, u kojoj je uvek gužva i koja ume da bude prepuna automobila. Ako išta zaista podseća na Mikonos, onda je to činjenica da ćete se jedva probijati uskim trotoarom, mimoilazeći se sa mnogobrojnim prolaznicima.

Toranj sa satom

Atrakcija gradića je i deset metara visoka kula sa satom, smeštena na visokoj steni obavijenoj bršljanom, do koje se stiže strmim stepenicama, a koja vam, zbog svog panoramskog vidikovca, pruža mogućnost da napravite atraktivne fotografije, ili jednostavno uživate u pogledu na krajolik koji se prostire ka Korintskom kanalu.

Panoramski pogled

Ovaj kraj izuzetno je poznat i po nepreglednim maslinjacima u dolini, koji se pružaju u nedogled poput nekakvog zelenog nepomičnog mora.

Samo mesto je istorijski značajno, jer se ovde 1826. odigrala jedna od važnih bitaka protiv Osmanskog carstva, u borbi za nezavisnost, u kojoj su Grci, predvođeni Jorgosom Karaiskakisom, pobedili Turke.

Delfi

Popularnosti Arahove u najvećoj meri doprinosi neposredna blizina drevnog proročišta u Delfima, jer se jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj, pod zaštitom Uneska, nalazi na svega deset kilometara udaljenosti i stecište je hiljada turista sa svih krajeva planete.

Mistični kompleks, sa Apolonovim svetilištem, važio je za centar antičkog sveta, jer su se upravo tu, u podnožju Parnasa, prema predanju, susrela dva orla koja je Zevs pustio na dve suprotne strane sveta, kako bi ustanovio njegovo središte.

Ispred Apolonovog hrama

Ovde bi sveštenica Pitija padala u trans od, kako se pretpostavlja, halucinogenih isparenja iz stena, ali i žvakanja navodno lovorovog, ali verovatno otrovnog lišća oleandera, i tako omamljena proricala budućnost, pa svojim često dvosmislenim odgovorima ponekad menjala i tok istorije.

Arheološki muzej u Delfima krije neke od enciklopedijskih bisera antičke umetnosti, poput Aurige – bronzane statue kočijaša, kamene sfinge sa Naksosa ili čuvenih stamenih kurosa, braće Kleobisa i Bitona.

Auriga, kočijaš iz Delfa

Legenda kaže da su snažna braća, kada su se majci, Herinoj sveštenici, izgubili volovi, lično odvukla njenu kočiju kilometrima daleko do hrama, a majka je zatražila od boginje da ih zauzvrat nagradi zbog njihove snage i istrajnosti. Herina nagrada bila je vanvremenska. Učinila je da braća u hramu utonu u san i nikad se ne probude, da imaju tu privilegiju da umru mirno, u naponu snage i stanju apsolutnog blaženstva.

Priča o braći i Herinoj nagradi

Meštani njihovog rodnog Argosa, kao uspomenu na Kleobisa i Bitona, naručili su njihove statue i posvetili ih Apolonovom hramu u Delfima. I braća su tako uplovila u večnost.

Tu, među stubovima hrama, uzalud ćete danas tragati za odgovorima da li je Hera zaista podarila braći više od života nagradivši ih smrću. Njihove kamene statue ostaće neme. A nema više ni Pitije da vam u tome pomogne.