Novi izveštaj komesara za ljudska prava u BC-u, potvrdio je da su incidenti povezani s mržnjom eksponencijalno porasli tokom prvih godina pandemije COVID-19, pogađajući ljude iz svih krajeva pokrajine, tokom jednog od perioda s najvećim podelama u istoriji.
Izveštaj objavljen u utorak pokazao je kako je mržnja uticala na ljude širom pokrajine i kod kuće i u javnosti na osnovu rase, pola, seksualne orijentacije, religije i još mnogo toga – iako je porast mržnje protiv Azijata bio „posebno akutan“.
„Iako mržnja nije nova pojava, pandemija označava period u našem kolektivnom iskustvu koji je bio ispunjen strahom, nepoverenjem, podelama i mržnjom“, rekla je poverenik za ljudska prava BC-a, Kasari Govender na konferenciji za novinare.
„To je takođe period u kojem smo videli izuzetan stepen kolektivne brige“, dodala je ona. „Svest javnosti o rasizmu i njegovom stvarnom uticaju na živote ljudi značajno je porasla [i] zajednice su se pojačale da pokažu solidarnost prema onima koji su najviše pogođeni i da govore protiv mržnje.“
Izveštaj od skoro 500 stranica rezultat je sveobuhvatne javne istrage sa ciljem da se ispita osnovni uzrok prijavljenog porasta mržnje tokom pandemije i preporuči potencijalna rešenja. Govender je rekla da veruje da je istraga prva takve vrste u zemlji.
Incidenti su se kretali od uvreda do fizičkih napada. U izveštaju je utvrđeno da vlada i sistem krivičnog pravosuđa nisu bili efikasni kada je u pitanju pozivanje ljudi na odgovornost, iz raznih razloga, ali su organizacije u zajednici bolje radile uz odgovarajuće finansiranje.
Krizni centri u zajednici, na primer, bili su u mogućnosti da podrže sve veći broj žena koje su doživele nasilje od partnera, tokom prvih meseci pandemije nakon što su od Otave dobile hitnu pomoć.
U BC-u je zabeležen jedan od najvećih porasta mržnje po policijskim prijavama
Incidente mržnje se u izveštaju definišu kao radnje ili reči motivisane mržnjom koje imaju za cilj da ponize, dehumanizuju i ućutkaju osobu na osnovu njenih ličnih karakteristika – percipiranih ili stvarnih.
U izveštaju se navodi da je BC zabeležio jedan od najvećih porasta zločina iz mržnje koji su prijavljeni policiji od 2019. do 2020. godine, prema podacima statističkog zavoda Kanade.
Broj je porastao sa 1.951 incidenta u 2019. na 2.646 sledeće godine – što je porast od 35 %, što je verovatno i dalje nedovoljno zastupljeno, s obzirom na to da mnogi ne prijavljuju takve zločine policiji.
Zločini koje je policija prijavila usmerena na azijatsko stanovništvo porasli su za ogromnih 482 % u toj godini, dok su zločini protiv crnaca porasli za 115 %.
„To je bilo teško pročitati sve zbog svih tih priča, a mržnja prema azijatskim starijim [i] ženama poput mene bili su posebno veći… ali zaista je važno da delimo tu priču,“ rekla je Trixie Ling, koja je progovorila i podnela policijski izveštaj nakon što joj se belac rugao sa antiazijatskim uvredama i pljunuo na nju u Vankuveru 2020.
„Mislim da je ovo samo početak kako razgovaramo o odgovornosti i ozdravljenju, kako unutar vlade, tako i unutar naše zajednice“, dodala je u intervjuu u utorak.
„Mislim da nas ovo upućuje da kažemo da svi moramo preuzeti kolektivnu odgovornost i akciju kako bismo radili protiv mržnje.“
Nasilje nad ženama, posebno nasilje intimnog partnera, takođe je postalo češće tokom pandemije, iako je komisija primetila da se ti incidenti „retko smatraju“ zločinima iz mržnje prema zakonu ili u društvu, a podaci nisu uvek konzistentni u svim institucijama.
Izveštaj sadržava desetak preporuka, uključujući poziv na stvaranje centralnog sistema za prijavu mržnje, kao i nove standarde za rad policije, uključujući zahtev da sve policijske uprave imaju najmanje jednog specijalistu obučenog za zločine iz mržnje.
Komisija je takođe pozvala platforme društvenih medija da unesu brojne promene, uključujući reviziju algoritama kako bi se sklanjao diskriminatorni sadržaj i sprečavalo pojavljivanje oglasa s objavama mržnje.
Postoje praznine u podacima uprkos ‘brdu dokaza’
Statistički podaci su bili mali deo dokaza koje je komesarka prikupila kroz desetine saslušanja, pismenih podnesaka, anketa, anketa, istraživačkih izveštaja, ličnog okupljanja sa starešinama starosedelaca i zahteva za informacijama svim policijskim upravama u provinciji.
„Jednom kada pređete ovo brdo dokaza, postaje nemoguće bilo šta poreći „, rekla je Govender.
Istraga, koja je započela 2021. godine, takođe je pokazala da pravni sistem ne može pravilno da se bavi zločinima iz mržnje zbog problema od, faze policijskog prijavljivanja procesa do sudova.
Mnogi se ne osećaju sigurnim da prijave zločine policiji. Oni koji to rade mogu se sastati sa službenicima i tužiocima koji su „konzervativni“ u podizanju optužbi, navodi se u izveštaju.
Na osnovu statistike Kanade, policije, tužilaca i sudova, komisija je procenila da je „pravi broj“ incidenata mržnje u pokrajini od 2015. i 2021. bio oko 20.000.
Manje od četvrtine njih je prijavljeno policiji. Samo šest osoba optuženo je za zločine iz mržnje prema odeljcima krivičnog zakona koji se posebno odnose na propagandu mržnje, javnu mržnju i nestašluke — uz samo tri osuđujuće presude.
„Ovi brojevi pokazuju da, iako je krivično gonjenje za zločine iz mržnje jedan važan deo odgovornosti, gonjenje ne uspeva doneti pravdu za većinu ljudi“, rekla je Govender u utorak.
Izveštaj nije uključio slučajeve u kojima je mržnja bila otežavajući faktor pri izricanju kazne, jer se ti podaci ne prate sistematski na sudovima.
Složen, skup građanski pravosudni sistem i velika kašnjenja sa tribunalom za ljudska prava BC, takođe su problematični.
Ljudi su, međutim, našli pomoć u lokalnoj zajednici. Mnogi su komisiji rekli kako su pronašli „snagu, podršku i povezanost“ u organizacijama i ljudima oko njih, navodi se u izveštaju.
SERBIANNEWS/CANADA
