Hlađenje planete: Može li kontroverzni geoinženjering da zaustavi toplotne talase

Usled sve učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa koji pogađaju Evropu, postavlja se pitanje da li je vreme za primenu ekstremnijih taktika u borbi protiv zagrevanja.

Dok se postojeće mere pokazuju nedovoljnim, naučnici i inženjeri sve otvorenije istražuju kontroverzne metode, uključujući solarni geoinženjering, kao potencijalni odgovor na klimatsku krizu. Ideja, koja je donedavno pripadala domenu naučne fantastike, danas postaje predmet ozbiljnih naučnih rasprava i ulaganja.

Ova tema bila predmet razgovora na Bi-Bi-Siju sa dr Markom Maslinom, profesorom nauke o sistemu Zemlje na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Toplotni talasi postaju sve duži, a sezona u kojoj se pojavljuju se produžava, sa ekstremnim temperaturama koje se beleže već u maju i zadržavaju duboko u septembru.

Kombinacija visokih temperatura i povišene vlažnosti vazduha dodatno pogoršava situaciju, otežavajući telu prirodno hlađenje i povećavajući zdravstvene rizike.

Noći sa temperaturama iznad 20 Celzijusovih stepeni, poznate kao „tropske noći“, takođe su sve češće, što dodatno iscrpljuje ljudski organizam i sprečava oporavak. Ova nova realnost stavlja ogroman pritisak na postojeću infrastrukturu, od škola i bolnica do stambenih zgrada, koje često nisu projektovane da izdrže ovakve uslove.

Šta je solarni geoinženjering

Solarni geoinženjering, poznat i kao modifikacija sunčevog zračenja (SRM), obuhvata niz tehnologija čiji je cilj da reflektuju mali deo sunčeve svetlosti nazad u svemir, čime bi se veštački ohladila planeta. Najviše se istražuju dva modela.

Naučnici razmatraju više različitih modela geoinženjeringa

Prvi je „posvetljivanje morskih oblaka”, gde bi specijalizovani brodovi raspršivali fine čestice morske soli u niske oblake iznad okeana. Ove čestice bi služile kao jezgra za kondenzaciju, stvarajući gušće i svetlije oblake koji bi efikasnije odbijali sunčevu energiju.

Drugi, poznatiji model, jeste „stratosfersko ubrizgavanje aerosola”. Ovaj metod oponaša efekat hlađenja velikih vulkanskih erupcija, poput erupcije vulkana Pinatubo 1991. godine, koja je privremeno snizila globalnu temperaturu za oko pola stepena Celzijusa.

Ideja je da avioni na velikim visinama ispuštaju čestice sumpor-dioksida ili drugih reflektivnih materijala u stratosferu. Tamo bi te čestice formirale sloj koji bi rasipao sunčevu svetlost, smanjujući količinu energije koja dopire do Zemljine površine.

Iako ove ideje zvuče obećavajuće, one sa sobom nose i ogroman teret nepoznanica.

Rizici i neizvesnosti radikalnog pristupa

Najveća zabrinutost u vezi sa solarnim geoinženjeringom leži u njegovim potencijalnim neželjenim posledicama. Naučnici upozoravaju da bi manipulacija klimatskim sistemom na globalnom nivou mogla da dovede do nepredvidivih promena.

Posvetljavanje oblaka i povećanje reflektivnosti okeana

Na primer, smanjenje sunčevog zračenja moglo bi da poremeti globalne obrasce padavina, potencijalno izazivajući suše u nekim regionima, poput Amazona, i poplave u drugim. Postoji i opasnost od takozvanog „regionalnog zagrevanja”, gde bi određeni delovi planete mogli da postanu još topliji kao posledica intervencije.

Upravo zbog ovih rizika, stručnjaci poput profesora Maslina naglašavaju važnost malih, kontrolisanih istraživanja kako bi se bolje razumeli potencijalni uticaji pre bilo kakve primene u velikom obimu.

Interesovanje za ovu oblast raste, što potvrđuje i podatak da je britanska Agencija za napredna istraživanja i izume (ARIA) u maju 2025. godine uložila značajna sredstva u 21 projekat iz oblasti geoinženjeringa.

Cilj ovih projekata nije primena, već isključivo istraživanje koje bi pružilo odgovore na ključna pitanja o bezbednosti i efikasnosti ovih tehnologija.

Prilagođavanje je neizbežno

Stručnjaci se slažu da geoinženjering ne može biti zamena za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Postizanje neto nultih emisija ostaje ključno za dugoročno rešavanje problema klimatskih promena. Međutim, čak i uz najoptimističnije scenarije, prilagođavanje na topliju klimu je neizbežno.

Mere geoinženjeringa su za sada i dalje u domenu naučnih istraživanja, a nama ostaje da se prilagodimo sve toplijoj klimi

Trenutni toplotni talas u Evropi služi kao oštar podsetnik na hitnost prilagođavanja. U Francuskoj i drugim zemljama, škole su privremeno zatvorene jer nisu bezbedne za učenike i nastavnike, što je pokrenulo ozbiljne rasprave o potrebi redizajniranja javnih zgrada.

Osim geoinženjeringa, razmatraju se i druga inženjerska rešenja, poput primene reflektivnih materijala za krovove i puteve, stvaranja više zelenih površina i vodenih tokova u gradovima, kao i razvoja efikasnijih sistema za hlađenje.

Dok su radikalne ideje poput geoinženjeringa još uvek u ranoj fazi istraživanja, one postaju sve relevantniji deo rasprave o budućnosti planete.

Pitanje više nije da li ćemo morati da razmatramo takve opcije, već kako da osiguramo da se istražuju odgovorno i transparentno, pre nego što očaj nadvlada oprez.