Gujon: Film o Srbiji emitovan na Prvom kanalu ruske televizije

Pred milionskim auditorijumom na Prvom kanalu ruske televizije premijerno je prikazan dokumentarni film o Srbiji, koji podiže vidljivost Srbije na međunarodnoj sceni, izjavio je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

Popularna ruska putopisna emisije “Život naših ljudi” snimila je film u dva dela uz podršku kancelarije i Ruskog doma u Beogradu. Gujon je istakao da je ovo “još jedan korak u jačanju kulturnih i prijateljskih veza između Srbije i Rusije, a koje su kroz istoriju uvek bile duboke i snažne”.

“Prikazivanje Srbije ruskoj javnosti kroz njenu bogatu kulturnu baštinu, prirodne lepote, običaje i istoriju predstavlja priliku da se na autentičan način promovišu vrednosti srpskog naroda. Pozitivna i afirmativna slika naše zemlje doprinosi njenom boljem pozicioniranju u svetu i širenju svesti o njenim potencijalima i vrednostima”, rekao je Gujon.

Autor ove popularne emisije je Jevgenij Krivcov i u ova dva dela je preneo lične priče Rusa koji žive u Srbiji i poznatih ličnosti iz Srbije koje su postigle uspeh u Rusiji, ili rade na promovisanju rusko-srpskih odnosa.

“Srbija je 400 godina bila pod okupacijom Osmanskog carstva, a ruski car Petar Prvi je pomagao da se oslobodi. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, Rusija je na sve načine podržavala Srbiju. Od tada, srpski i ruski narod povezuje istinsko bratsko prijateljstvo. I možemo ih s pravom nazvati našima”, naveo je Krivcov.

On je boravio sa ekipom u Srbiji tokom oktobra i decembra i tom prilikom je posetio Hram Svetog Save, upoznao članove porodice koja se bavi proizvodnjom parfema, saznao tajnu pravljenja ajvara, upoznao najstarijeg aligatora na planeti u beogradskom Zoološkom vrtu i upoznao se sa srpskom kulturom. Posetio je zemunsku pijacu, učestvovao u majstorskom času izrade grnčarije u Zlakusi, snimio zlatiborske trubače i folkloraše.

Kako je saopšteno, on je obišao Drvengrad i vozio se “Šarganskom osmicom”.
U filmu je prikazan i manastir Svetog Romana kod Paraćina gde je sahranjeno srce grofa Rajevskog koji je poslužio kao inspiracija za lika grofa Vronskog iz Ane Karenjine.