Premijer Džastin Trudo boravi ove sedmice u Evropi, kako bi pomogao u koordinaciji neke vrste odgovora na ukrajinsku krizu. Za sada se čini da mu to ne ide dobro.
Za početak, Trudo je morao da uđe na zadnji ulaz tokom posete Dauning St. 10, službenoj rezidenciji britanskog premijera Borisa Johnsona. Razlog je bio taj što su anti-Trudo protestne grupe blokirale uobičajeni ulaz (a daleki uzvici „f—k Trudeau“ su se i dalje jasno čuli tokom Trudovog službenog fotografisanja s Johnsonom).
Trudo je u poslednje vreme došao na loš glas evropskih medija zbog odgovora na Freedom Convoy, konkretno zbog toga kako je iskoristio Zakon o vanrednim situacijama, kako bi dao zeleno svetlo talasu zamrzavanja bankovnih računa bez sudskog nadzora. Baš kada je Trudo stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo, Telegraph je objavio ovaj članak navodeći kako je njegova zvezda pala, kod kuće zbog konvoja kamiondžija.
Nakon audijencije kod Johnsona, Trudo je potom prisustvovao zajedničkoj konferenciji za novinare s britanskim liderom i holandskim premijerom Markom Rutteom. Tamo su strani novinari brzo primetili da kanadski premijer zapravo ne odgovara na pitanja novinara.
Naime…
Na pitanje da li će Kanada povećati svoj vojni budžet kako bi ispunila cilj NATO-a o potrošnji od dva posto BDP-a: „Moramo se pobrinuti da žene i muškarci u kanadskim oružanim snagama imaju svu potrebnu opremu da mogu stajati snažno, kao što smo uvek činili kao članice NATO-a.”
Na pitanje hoće li Kanada koristiti svoj naftni sektor da pomogne Evropi da smanji zavisnost od ruske nafte: „Moramo ići napred u dekarbonizaciji naših ekonomija, ali to moramo učiniti na način koji podržava ljude kroz taj proces i mi ćemo nastaviti to raditi.”
Na pitanje o delotvornosti sankcija u suzbijanju ruske agresije: “Hrabrost Ukrajinaca u suprotstavljanju ruskim osvajačima nas je sve inspirisala i ponizila i moramo pokazati da smo odlučni da uzvratimo Putinu.”
Kraljica je ipak bila dobra prema Trudou. Dok se njeno Veličanstvo obično sastaje sa zvaničnicima samo 20 minuta, ona je za kanadskog lidera ostavila 40 minuta. Trudoov sastanak sa šefom kanadske države, je zapravo bio jedini put na kojoj je dao jasan odgovor. Dok je okupljenim britanskim medijima govorio da se Elizabeta II sjajno oporavila od nedavnog COVID-19, Trudo je napomenuo da lično poznaje kraljicu većinu svog života (upoznao ju je sa pet godina kada je njegov otac bio premijer).
RAT U UKRAJINI
Kanada je stigla zvaničnu „listu neprijatelja“ Ruske Federacije. Moskva je u ponedeljak objavila listu “neprijateljskih” zemalja navodeći sve države koje su im uvele sankcije kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu (ili “specijalnu vojnu operaciju”, kako je oni zovu).
Kad smo već kod sankcija, Kanada ima novih 10 vesti. Ništa preveliko; samo još 10 ruskih imena dodano je na našu listu stranih državljana kojima je zabranjeno poslovanje u Kanadi. Najnovija imena su Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina, i Margarita Simonyan, glavna urednica ruske informativne mreže na engleskom jeziku RT.
Dok je kanadski javni i politički establišment gotovo univerzalno na strani Ukrajine u njenom sukobu s Rusijom, do sada je jedan političar dao podršku Moskvi. A ovaj političar predstavlja … Stranku zelenih. Tačnije, Zelena stranka Kvebeka, čiji je lider Alex Tyrrell rekao u petak da su ruska opravdanja za invaziju „razumna“ i da Kanada treba „prestati slati oružje Ukrajini“. Činilo se da je Tyrrell bio posebno oduševljen obećanjima ruskog predsjednika Vladimira Putina da invazija ima za cilj samo “denacifikaciju” Ukrajine. On je 2018.otišao u zatvor u Nemačkoj zbog negiranja holokausta.
Dok su neki rubni delovi kanadske političke sfere kritikovali umešanost Kanade u sukob, čak se ni lider Narodne stranke Kanade Maxime Bernier, nije približio ogoljenom proruskom stavu o sukobu. Iako je Bernier rekao da Kanada ne bi trebalo da uvodi sankcije kao podršku Kijevu, on je ipak napisao u nedavnom biltenu da „žali“ rusku invaziju. „Gubitak nevinih života i uništenje koje rat donosi nikada se ne mogu opravdati“, napisao je.
U međuvremenu, ekstatički nagon Kanade, da osudi sve što je rusko, počeo je da daje neke prilično ružne scene vandalizma…
Neko je bacio crvenu boju na Rusku pravoslavnu crkvu u Viktoriji, uprkos činjenici da se u zajednici nalazi veliki broj Ukrajinaca-Kanađana, koji predvode lokalni napor za prikupljanje sredstava za ukrajinske izbeglice.
Vandali su takođe poprskali plavom i žutom bojom Ruski društveni centar u Vancouveru. Centar, koji su 1956. osnovali imigranti koji su pobegli iz Sovjetskog Saveza, a oni nisu saglasni sa ruskom vladom oko invazije.
Policija u Torontu traga za dvojicom muškaraca koji su, na prozorima parkiranog automobila videli nalepnice sa ruskom zastavom, i polupali ih čekićem.
ECONOMIJA
Kako sankcije uklanjaju čitave okeane ruske nafte sa svetskog tržišta, pravo je vreme da budete naftna država. Cena za naftu koja dolazi iz kanadskog naftnog peska – premašila je 100 dolara po barelu prvi put od 2008. godine.
Dok Alberta glanca svoje čizme za još jedan naftni bum, čak i kanadski energetski sektor upozorava da bi to mogle biti loše vesti, ako cene nafte nastave vrtoglavo da koriste uzlaznu spiralu. Ako cene postanu još više, svaki dobitak od naftnog buma mogao bi početi da se poništava naglom inflacijom i negativnim efektima užasno skupog benzina.
A nafta nije jedina roba iz kanadskih prerija koja poskupljuje kao rezultat sukoba u Ukrajini. Ukrajina je zaslužila svoju poziciju kao “žitnicu Evrope”, a kako su mnoga njena žitna polja pretvorena u bojna polja, globalne cene pšenice doživljavaju dramatičan porast. U poput Alberte, Manitoba i Saskatchewan, će verovatno zasaditi ovog proleća na stotine dodatnih hektara žitarica
Ali baš kao što procvat naftnog sektora znači veće cene gasa, bum žitarice će takođe rezultirati velikom bolom u kanadskim trgovinama. Zrno je sastojak gotovo svega, pa se predviđa da će kanadska inflacija, koja je već bila na loše pre invazije – biti još mnogo, mnogo gora.
OSTALE VESTI
Mnoge vlade operišu sa idejom poreskih olakšica kako bi smanjile cenu benzina, a Alberta je prva koja je to zaista učinila. Premijer Jason Kenney najavio je u ponedeljak da će njegova vlada prestati naplaćivati pokrajinski porez na gorivo (koji iznosi oko 13 centi po litri), ako opšta cena severnoameričke nafte ikada prebaci 90 dolara po barelu.
To je potpuno suprotna priča od BC-a. Ne samo da vlada premijera Johna Horgana obećava da neće smanjiti pokrajinske poreze na gorivo, već se pridržavaju planiranog povećanja poreza na ugljenik u aprilu. Naime, dok Alberta ima najniže troškove goriva u Kanadi, BC ima najviše. Dok ovo čitate, benzin košta oko 1,53 dolara po litru u Edmontonu, a dostiže 2,09 dolara po litru u nekim delovima Vancouvera.
SERBIANNEWS/CANADA