Dok su pripadnici kanadske vojske u utorak na istočnoj obali motornim testerama i drugim alatima probijali put kroz uništenu imovinu razorenu olujom, članovi odbora Parlamenta okupili su se u Otavi, da se zapitaju da li je čišćenje posle oluje zapravo posao za vojsku.
Njihovi odgovori su bili, možda i predvidljivo – podeljeni po partijskim linijama.
Činilo se da su konzervativni poslanici sugerisali da je prevashodna dužnost vojske obuka za rat, kakav vidimo u istočnoj Evropi. Vladajući liberali, gledali su na to kao borbu protiv klimatskih promena, dok se NDP žali na nedostatak kapaciteta unutar civilnih vlada, jer oni trebaju neke stvari da rade, umesto ljudi u uniformama.
Usred ove političke unakrsne vatre našla su se dva visoka pripadnika vojske koji su mogli samo mudro da ćute, dok su poslanici od njih tražili da se izjasne o pitanjima vladine politike koja su van njihove nadležnosti.
„Naš ministar će dostaviti ažuriranu politiku odbrane na raspravu u kabinetu, a mi to budno pratimo“, rekao je general-major. Paul Prevost, koji vodi vojni centar, poznat kao strateški zajednički štab.
Odgovarao je na pitanje poslanice liberala iz Kvebeka Emmanuele Lambropolous, koja je želela znati, koje su specifične potrebe, neophodne vojsci da odgovori na vanredne situacije u zemlji i inostranstvu.
Naravno, to nije bilo pitanje na koje je Prevost mogao odgovoriti. Vojska savetuje, planira i sprovodi vladinu politiku.
Još jedan liberalski poslanik iz Kvebeka, Yves Robillard, pokušao je sa opštijim pitanjem o tome, šta je vojsci potrebno da izvrši svoje domaće i međunarodne obaveze. Prevost mu je u suštini dao odgovor u jednoj reči: ljudi.
Kratko o vojnicima, dugo o zadacima
Prevost je poslanicima rekao kako su dve političke i društvene krize – pandemija i skandal s nedoličnim seksualnim ponašanjem – ostavile vojsku manjom za čak 10.000 vojnika.
Tokom brifinga o oluju Fiona u sredu, ministarka odbrane Anita Anand rekla je, da sada u regiji ima oko 600 pripadnika CAF-a i da će se taj broj stalno povećavati.
Osim uništavanja krovova u atlantskoj Kanadi, Fiona je još jednom razotkrila zagonetku u srcu kanadske odbrambene politike – šta u stvari Ottawa želi sa oružanim snagama?
Želi li da vojska bude instrument državne moći, koji projektuje kanadske vrednosti i štiti kanadske interese u sve opasnijem svetu? Da li želi da to bude lako opremljena vojska, sposobna da ponudi pomoć provincijama u vanrednim situacijama ?
Odgovor je, naravno, da se ta dva zadatka međusobno ne isključuju. I Kanada poziva svoju vojsku da učini i jedno i drugo – i da učini mnogo više, sa sve manje resursa.
Prevost je takođe izneo odboru rastući izazov, uzastopne sve češće pozive za pomoć od strane civilnih vlasti širom zemlje, pozive koji se godinama povećavaju.
Vojska je 2021. godine primila sedam takvih zahteva kao odgovor na pokrajinske vanredne situacije — poplave, šumske požare i druge prirodne katastrofe.
U godinama između 2017. i 2021. zabeležena su u proseku četiri zahteva godišnje. Vojska je u proseku primala dva zahteva godišnje od 2010. do 2017. godine.
Statistike koje su u utorak date odboru za odbranu Parlamenta ne uključuju 118 poziva za pomoć,na koje je vojska odgovorila tokom pandemije, kada su vojnici pružali podršku iscrpljenom zdravstvenom osoblju u domovima za dugotrajnu njegu u Ontariju i Kvebeku.
Sila prve instance?
„Najbolje je misliti o kanadskim snagama kao o sili poslednjeg sredstva i to iz više razloga“, rekao je Prevost članovima odbora.
Nažalost, pandemija je u velikoj meri pokazala suprotno. Savezna vlada je, po nalogu provincija koje su bile u panici, ponekad činila vojsku, silom prve instance za takve zadatke kao što je logistika oko vakcinacije.
Korištenje vojnika za spašavanje provincijskih zdravstvenih sistema i odgovor na katastrofe je anatema, za konzervativnu poslanicu Cheryl Gallant.
„Kakav bi uticaj bio na moguću sposobnost naše vojske da radi svoj posao u eventualnom sukobu, ako vojska postane odbrambena snaga za klimatske promene, kao što sugerišu neki od naših članova?“ upitala je Gallant.
Vojska je obučena i spremna da uradi sve što se od nje traži, rekao joj je Prevost.
Kasnije je poslanik konzervativaca iz Alberte Glen Motz, naveo lične razgovore sa sadašnjim i bivšim pripadnicima vojske. Rekao je da su mu se žalili na „domaće obaveze“ koje preuzimaju pored obuke i raspoređivanja, te mu je rekao da je to jedan od razloga zašto ljudi odbacuju vojničku karijeru, ili o tome uopšte ne razmišljaju .
Zamolio je Prevosta da odgovori na tu „stvarnost“. General je delovao pomalo zbunjeno.
„Nisam vidio nijednu pritužbu da je angažovanje vojske u domaćem okruženju ili u međunarodnim operacijama jedan od razloga zašto imamo manjak“, rekao je Prevost.
Činilo se da je poslanica NDP-a Lindsay Mathyssen sugerisala da je neka vrsta Rubikona pređena u smislu očekivanja postavljenih za vojsku, da je vojska pozvana da uradi ono što bi i federalne i pokrajinske vlade trebale da rade same.
Upravljanje lancom snabdevanja
„To smo videli tokom pandemije. Vojska je pozvana da upravlja lancem snabdevanja“, rekla je.
Sa ratom koji besni u Ukrajini i koji preti da postane još opasniji, zajedno sa razornim klimatskim katastrofama, liberalska vlada – kako je Prevost primetio – radi iza zatvorenih vrata na reviziji odbrambene politike.
Za razliku od poslednje vojne doktrine, objavljene 2017. godine, poslednja revizija odbrambene politike se uglavnom radi tiho, bez velikih javnih konsultacija.
Pitanje je, hoće li nova doktrina uspeti pomiriti sve suprotstavljene vizije koje su se mogle čuti u utorak.
SERBIANNEWS/CANADA
