Dan kad je “panenka” rođena u Beogradu – 50 godina od poteza za istoriju

Čehoslovačka je u finalu vodila sa 2:0 golovima Jana Švehlika i Karola Dobijaša, ali su aktuelni svetski i evropski prvaci, Zapadna Nemačka, uspeli da se vrate preko Ditera Milera i Bernda Holcenbajna, koji je izjednačio u 89. minutu.

Utakmica je otišla u produžetke, a potom i u penal-seriju. Kada je Uli Henes promašio četvrti penal za Nemce, lopta je došla do Panenke.

Njegov agresivan i pravolinijski zalet ubedio je legendarnog Sepa Majera da sledi snažan udarac. Međutim, u poslednjem trenutku, Panenka je usporio i samo lagano potkopao loptu, koja je u visokom luku, gotovo lenjo, pala u sredinu mreže dok je nemoćni Majer već bio na zemlji.

Ideja je nastala tokom opklade u klubu Bohemijans iz Praga. Panenka je posle treninga izvodio penale protiv golmana Zdenjeka Hruške, a gubitnik je plaćao pivo ili čokoladu.

“Stalno sam gubio i plaćao mu. Onda sam shvatio da se golmani skoro uvek bacaju u jednu stranu i došao na ideju da samo lagano ‘bocnem’ loptu po sredini. Odmah je upalilo”, prisećao se Panenka.

Do finala u Beogradu, udarac je isprobao nekoliko puta u domaćim mečevima, ali je bio nepoznat van Čehoslovačke.

“Bio sam hiljadu odsto siguran da ću pogoditi. Shvatio sam da je to najlakši način da se postigne gol”, objasnio je.

Odluka da se izvede takav penal na tako velikoj sceni nosila je i ogroman lični rizik. U tadašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj, promašaj je mogao biti protumačen kao ismevanje sistema i doneti mu ozbiljne sankcije. Sama penal-serija je bila presedan dogovoren na dan utakmice, navodno na zahtev Nemaca čiji su igrači već imali zakazane odmore.

Reakcije su bile podeljene. Pele ga je opisao kao “ili genija ili ludaka”, a Franc Bekenbauer ga je nazvao “istinskim šampionom”. Ipak, Sep Majer nije bio impresioniran. Nemački golman, kako tvrdi Panenka, nije razgovarao sa njim 35 godina.

“Smatrao je da sam ga ponizio i napravio klovnom, što mi nikada nije bila namera. Čuo sam da je čak imao i pikado tablu sa mojim likom u garaži”, rekao je Panenka. Njihov odnos se kasnije normalizovao, a Majer je uz osmeh umeo da se priseti tog poteza.

Potez je odmah ušao u fudbalski rečnik i postao poznat kao “panenka”. Kasnije su ga uspešno kopirali velikani poput Zinedina Zidana, Andree Pirla, Serhija Ramosa i Lionela Mesija. Bilo je i onih manje uspešnih, koji su pokazali koliko je udarac rizičan.

Panenku i danas svi pamte po potezu iz Beograda

“Osećam čistu sreću kada vidim da ga drugi izvode. Jedina mana je što ne dobijam tantijeme”, našalio se Panenka, otkrivši da je nekada bezuspešno pokušao da patentira svoj udarac. Njegovo ime, uz Krojfov okret, ostaje jedno od retkih koje je postalo sinonim za fudbalski potez.

Ipak, slava ovog penala imala je i drugu stranu. Elegantni plejmejker, poznat po pasovima i slobodnim udarcima, za mnoge je ostao čovek jednog poteza.

“Ponosan sam, ali sam i pomalo nesrećan što je taj penal izbrisao sve ostalo. Na neki način, sveo je moju karijeru na jedan udarac”, priznao je Panenka.

Pola veka kasnije, taj udarac je i dalje simbol hrabrosti, drskosti i genijalnosti. Nije doneo samo titulu, već je svom autoru osigurao fudbalsku besmrtnost.

“Taj penal mi je promenio život. Neverovatno je da i posle 50 godina pričam o tome. Srećan sam što sam to uradio”, zaključio je Panenka.