Cveti – ulazak Hrista u Jerusalim i početak stradanja

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem 4. veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe. Tom prilikom narod ga je dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i noseći u rukama palmove grančice.

Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnogo naroda mu se pridružilo. Kada je Isus Hristos izišao na Maslinsku goru, oni koji su ga pratili povikali su: “Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev”, piše na portalu SPC.

Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna.

Ovi dani stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta.

U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.

Cveće i važne odluke

Prema običajima, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

Vrbove grančice – za napredak i uspeh, dren – za zdravlje, ljubičice – da budete mirišljavi i privlačni, ruže – da budete rumeni i sveži, margarete – da budete lepi…

Prema verovanjima, dobro je danas donositi važne odluke i započinjati poslove, piše RTS.