Banka Kanade odlučila je da svoju referentnu kamatnu stopu održi na stabilnom nivou od pet posto, jer ekonomija pokazuje sve više znakova hlađenja.
Ekonomisti i drugi finansijski posmatrači su naveliko očekivali ovaj potez, budući da je neviđeno brza kampanja centralne banke povećanja kamatnih stopa od početka 2022. godine napravila veliki napredak u smanjenju podivljale inflacije.
Uticaj promene kamatnih stopa često može potrajati i do 18 meseci da se u potpunosti oseti, tako da nakon što se kamatna stopa s funkcionalne nule podigne na pet posto za jedva godinu i po dana, postoji opasnost od prevelikog usporavanja ekonomije.
Niz finansijskih pokazatelja poslednjih sedmica sugerišu da je to možda već tu.
Podaci o zapošljavanju za juli, pokazuju da je kanadsko tržište rada izgubilo oko 6.000 radnika tokom meseca , a stopa nezaposlenosti je porasla na 5,5 posto.
Kasnije u toku meseca, statistički zavod Kanade objavio je podatke o BDP-u koji pokazuju da se kanadska ekonomija otišla u minus tokom drugog tromesečja 2023. godine . To je prvo smanjenje od početka pandemije i znak da bi se privreda mogla krenuti u recesiju.
Nema razloga za dalje podizanje, kaže strateg
Jim Thorne, strateg investicione firme Wellington-Altus sa sedištem u Torontu, kaže ne samo da nema dobrog razloga za više podizanje, već je zapravo teško retroaktivno opravdati neka od povećanja koja su se već dogodila.
„Ja sam u društvu koje kaže da su trebali stati na 2,5 %, a zatim pustiti da se stvari reše“, rekao je on za CBC News u intervjuu.
„Greška Banke Kanade je u tome što pokušavaju da pronađu upotrebu monetarne politike kao instrumenta finog podešavanja [ali] to je tup instrument – i otići će predaleko.“
Umesto blage recesije ili takozvanog „mekog sletanja“ kojem se nadaju ekonomisti, on predviđa teško sletanje kanadske ekonomije tokom sledeće godine, jer se sistem bavi preskupim dugom i iskorištavanjem potrošača .
„Oni smatraju da je jedini rizik inflacija – ali veliki rizik je deflacija.“
Armine Yalnizyan, Atkinsonov saradnik, kaže da odluka centralne banke da ponovo podigne kamatne stope neće pomoći u rešavanju problema inflacije, i da bi zapravo mogla pogoršati stvari.
Iako je ekonomsko usporavanje dobrodošla vest za centralnu banku koja pokušava da vrati inflaciju na cilj od dva posto, Banka Kanade kaže da je spremna dodatno povećati stope ako bude morala.
U saopštenju uz svoju odluku, navodi se da su „i dalje zabrinuti zbog postojanosti osnovnih inflatornih pritisaka i da su spremni da dodatno povećaju kamatnu stopu ako bude potrebno“.
Royce Mendes, ekonomista iz Desjardinsa, kaže da je vredno pažnje da kreatori politike u centralnoj banci „ne zatvaraju u potpunosti vrata daljnjem povećanju kamatnih stopa“.
„Nije iznenađenje da kreatori politike oklevaju da proglase kraj ere povećanja stopa, [jer] preuranjeni signal da su stope dostigle svoj vrhunac uzrokovao bi neželjeno ublažavanje finansijskih uslova“, rekao je Mendes.
Većina ekonomskih pokazatelja je slabije nego što je banka predviđala u svojim najnovijim prognozama, dodao je Mendes, tako da smatra da će banka vrlo verovatno završiti s povećanjem – bez obzira da li su spremni to priznati ili ne.
„Nedavni niz slabih podataka pojačava naše mišljenje da Banka Kanade više neće povećavati stope u ovom ciklusu“, rekao je Mendes.
Vlasnik kuće iznenađen rastom kamatne stope
Ako su zaista gotovi sa podizanjem stopa, za neke vlasnike kuća kao što je Shahan Ahmed — možda je i prekasno.
Ahmed je posedovao kuću u Bramptonu kada je 2021. odlučio kupiti drugu kuću koju će koristiti kao investicionu nekretninu. Rekao je da je znao da će stopa na njegov kredit s promenjivom kamatnom stopom rasti, ali ne tako brzo.
„Mislili smo da će svaki put rasti za 25 baznih poena“, rekao je on u intervjuu za CBC News, što znači da bi čak i sa par povećanja, njegova stopa mogla porasti za možda dva procentna poena.
Umesto toga, banka je podigla stopu 10 puta od početka 2022., često u koracima od 0,5 , 0,75 , pa čak i celi procentni poen odjednom. Zbog toga se Ahmedova mesečna rata skoro udvostručila, sa 3.300 dolara mesečno na 5.700 dolara.
Renta od njegove investicione nekretnine ne pokriva njegove troškove, što znači da je našao drugi posao i sada radi 15 sati dnevno.
Kaže da nije voljan da proda jednu ili obe nekretnine jer bi to bio trenutni gubitak oko 300.000 dolara.
„Nadajmo se da neće doći do novog povećanja stope jer će to biti naša prelomna tačka“, rekao je on. „Ne možemo to više podneti.“
SERBIANNEWS/CANADA
