Zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatska zbog emigracije gube dugoročni potencijal za ekonomski rast, a odlazak radno sposobnih iz tog regiona nije dobar ni za EU, ocenjuje se u studiji objavljenoj na sajtu Instituta za demografiju Austrijske akademije nauka.
Zvanični podaci pokazuju da su Bosna i Hercegovina i Srbija između 2014. i 2019. izgubile 181.034 svojih građana koji su dobili boravišne dozvole u EU, dok je podatke za Hrvatsku teško potvrditi jer je ta zemlja već članica EU i njenim građanima nisu potrebne dozvole boravka u članicama Unije.
Zemlje regiona mnogo gube zbog emigracije, s obzirom da odlaze prvenstveno ljudi iz starosne grupe 25-34 godine. Kako se navodi, ta kategorija stanovištva predstavlja najvećeg potrošača u ekonomiji, pa njihov odlazak direktno utiče na bruto domaći proizvod.
Pored toga, društva gube investirajući u obrazovanje ljudi koji odlaze i emigracija te kategorije stanovništva ograničava ekonomski potencijal za rast na dugi rok.
Prema procenama UN iz 2020. godine Hrvatska i Zapadni Balkan izgubili su toliko stanovnika da je ta oblast postala jedna od demografski najugroženijih u svetu.
Tokom poslednjih trideset godina, kako prenosi Beta, iz Jugoistočne Evrope je emigriralo gotovo osam miliona ljudi ili oko 17 odsto populacije s početka devedesetih. Posebno pogođeni emigracijom u Jugoistočnoj Evropi su Hrvatska i Zapadni Balkan a problem više je što se radi o emigraciji mladih.
„Uprkos tome, ta tema je u nauci uglavnom zaboravljena a u nacionalnim i EU politikama marginalizovana”, ukazuje se u studiji.
Navodi se i da problemi koji su doveli do masovne emigracije mladih iz Hrvatske i sa Zapadnog Balkana nisu povezani samo sa ratom i političkom i ekonomskom nestabilnosti u poslednje tri decenije već su posledica „strukturne prirode i rezultat zanemarivanja problema”.
U međuvremenu se i EU suočava sa teškom demografskom situacijom zbog pada nataliteta, starenja radno aktivne populacije i jednosmerne migracije sa periferije ka središtu EU. Pored toga, za EU su veliki izazov ilegalne migracije.
„Demografske promene će sve pogoditi. Istovremeno te promene umanjuju geopolitički značaj EU”, navodi se u tekstu „Socio-ekonomske posledice emgracije stanivništva iz Hrvatske, BiH i Srbije – trenutna situacija i izgledi”.
Predviđa se da će se radno sposobna populacija u Evropi smanjiti za 18 odsto između 2021. i 2070. i da će do 2100. stari 65 i više godina činiti 31 odsto populacije 27 članica EU prema 20 odsto u 2019.
Takođe se ocenjuje da demografska struktura ne može da se unapredi samo merama za podsticaj nataliteta već je ključno da se stanovništvo zadrži u regionima sa velikim padom populacije i oživi periferija EU.
Problem sa emigracijom je i to što su naseljene oblasti glavna garancija bezbednosti spoljnih granica pa EU ne bi trebalo da bude zainteresovana za depopulaciju periferije. Naime, postoji uzročno-posledična veza između povećane emigracije sa EU periferije i povećane ilegalne migracije.
Autori studije Tado Jurić sa Hrvatskog katoličkog univerziteta i Faruk Hadžić sa Sarajevske škole za nauku i tehnologiju istakli su da depopulacija EU periferije nije problem samo Jugoistočne Evrope.
„Ako EU želi da ima jaku spoljnu granicu u Hrvatskoj, treba da posveti mnogo više pažnje depopulaciji svoje periferije i migraciji sa periferije ka sredštu EU. Pražnjenje graničnih područja EU predstavlja bezbednosni rizik za celu Uniju”, naveli su autori.
Oni su se osvrnuli i na pražnjenje škola i drugih obrazovnih institucija u tri zemlje obuhvaćene analizom koje za posledicu ima smanjenje radne snage i zatim stagnaciju ekonomskog rasta.
Analiza realnog i potencijalnog BDP BiH, Hrvatske i Srbije pokazala je da sve tri zemlje od 2013. imaju manji rast od potencijalnog, što se delom može objasniti smanjenjem radne snage kao faktora proizvodnje.
U studiji se navodi da bi jedan od odgovora na demografske izazove i smanjenje migracije sa periferije EU mogao da bude rad na daljinu.
