Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija pamti i naziva pravim imenom pogrom na Kosovu i Metohiji koji se desio 17. marta 2004. godine, ali da želi da „tu istoriju stradanja i neizvesnosti privede kraju”.
Brnabićeva je na državnoj ceremoniji povodom Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji u Narodnom pozorištu u Beogradu rekla da odgovornom i hrabrom politikom koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoje da ta istorija stradanja i neizvesnosti bude privedena kraju.
„Da ne zaboravljamo prošlost, ali da postavimo temelje budućnosti u kojoj deca mogu mirno da uživaju u svom detinjstvu, a njihovi roditelji znaju da mogu da im stvore nešto što neće biti srušeno u sledećoj generaciji. Naš nacionalni interes je mir i stabilnost, ne želimo da glavno obeležje srpsko-albanskih odnosa u budućnosti bude očekivanje novog konflikta”, rekla je Ana Brnabić, prenosi Beta.
Ona je kazala da je važno pokušati da ta stranica istorije bude zatvorena, kako bi „otvorili stranice budućnosti”, kao i da je „to put bez prave alternative za buduće generacije”.
Premijerka je rekla da su „crvene linije apsolutno jasne kada je reč o Kosovu i Metohiji” i da „Srbija na neke stvari nikada neće moći da pristane, ali će nastaviti da čini sve da njoj i svima u regionu bude bolje”.
Istakla je da „tu budućnost ne gradi Srbija koja pristaje na sve, i koja pristaje na poniženja”, već Srbija „jača nego što je ikada bila, koja vodi samostalnu politiku u skladu sa svojim nacionalnim interesima, i interesima svih građana koji u njoj žive”.
„Zasluga što je Srbija danas takva je pre svega na predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i svih građana koji su u takvu politiku verovali”, rekla je Brnabićeva.
Dodala je da će mart 2004. godine zauvek u sećanju srpskog naroda ostati kao mesec u kome je više od 4.000 Srba i pripadnika romskog naroda proterano iz svojih domova na Kosovu i Metohiji, više od 900 kuća i stambenih zgrada spaljeno i razoreno kako se nikada ne bi vratili, i uz to oskrnavljeno 35 hramova i na desetine crkava.
Prema njenim rečima 2004. godine „slaba i tužna bila je Srbija koja nije mogla da se nazove pravim imenom” i „tužna je bila nemoć srpske političke elite tih godina”, a tek 2013. kada Aleksandar Vučić „preuzima odgovornost i počinje borbu za Srbiju” prekinuto je ćutanje i niz poraza.
„Tek tada, devet godina nakon pogroma, u Kosovskoj Mitrovici je postavljena prva spomen ploča u znak sećanja na žrtve martovskog pogroma, tada je potpisan Briselski sporazum koji garantuje Zajednicu srpskih opština, tek od tada krećemo da obeležavamo naše žrtve i nesreće, i nazivamo stvari pravim imenom”, kazala je Ana Brnabić.
