MENISNC
Pretraga
25.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 790

U rodnom kraju Vuka Karadžića podsećaju na značaj očuvanja jezika i pisma

Od
miki
-
0

U mesecu kada se obeležava 235 godina od rođenja Vuka Karadžića, u njegovom rodnom kraju – podsećaju na značaj očuvanja jezika i pisma kao kulturnog identiteta – jednog naroda. Skupština Srbije – prošle godine usvojila je Zakon o očuvanju ćirilice, međutim, pojedinačnu svest teško je promeniti.

Da li smo zaboravili da pišemo ćirilicom i zašto smo na putu da izgubimo ono po čemu smo jedinstveni u celom svetu? Iako je Zakon o očuvanju ćirlice, obavezao državna, javna preduzeća i servise informisanja da to pismo koriste kao službeno, svest pojedinca, sudeći bar po natpisima koje srećemo na ulicima, sporo se menja.

“Pismo i jezik su kulturni identitet jednog naroda, ako nema sačuvanog jezika ni pisma, naravno ne postoji ni narod”, rekla je Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici.

A Srbi su upravo jedini narod u svetu koji u pisanju ravnopravno koristi dva pisma – ćirilicu i latinicu. Iako je svakome dozvoljeno da izabere koje će koristiti, ćirilica je, kažu, ono po čemu se izdvajamo od drugih. U Vukovom kraju, ističu, da su na sebe preuzeli ulogu čuvara njegove zaostavištine.

“Kroz ovaj centar, samo u proteklih godinu dana prošlo je više stotina dece koja su se bavila izučavanjem srpskog jezika i ćirličnog pisma. I moram da istaknem da boravak dece iz dijaspore govori u prilog tome da naši ljudi koji žive van granica Srbije jako vode računa o tome da deca koja su tamo možda treća, četvrta generacija uče ćirilično pismo i znaju svoje poreklo”, navodi Aleksandra Purić, direktor Naučno-obrazovnog kulturnog centra u Tršiću

Ćirlica će, prema rečima lingvista, opstati samo ako mlade generacije budemo učili o njenom značaju. Iako je latinica u savremeno, internet doba dostupnija, mogućnost izbora je tu. U lozničkim školama negovanje upotrebe ćirličkog pisma i dalje je tradicija.

Milica Stojanović, učenica OŠ “Vuk Karadžić” u Loznici, kaže da ćirilica može da se čuva tako što se ćirilicom uvek piše u školi, domaći zadaci rade ćirilicom, a da je na telefonu i pri upotrebi računara potrebno odabrati ćirilicu.

“Mi naše đake podstičemo da koriste ćirilicu, da budu ponosni na to što žive u Vukovom kraju i da sutra ako odu odavde ističu iz kog kraja dolaze i da je ćirlica njihovo primarno pismo”, objašnjava Vladimir Andrić, direktor OŠ “Vuk Karadžić” u Loznici.

Iz Vukovog kraja već skoro devet decenija, još od osnivanja prvog Sabora u čast reformatora srpskog jezika poručuju: “Ako zaboravimo svoje pismo, zaboravićemo ko smo, odakle smo, gde su nam koreni, i zato sačuvajmo jezik, očuvajmo zemlju”.

Slovenija dobila prvu ženu predsednicu – Logar čestitao Nataši Pirc Musar

Od
miki
-
0
Liberal candidate Natasa Pirc Musarat addresses the media after her vote, outside a polling station in Radomlje near Ljubljana, Slovenia, Sunday, Nov. 13, 2022. Slovenian voters choose between center-right former foreign minister Anze Logar and Pirc Musar in the runoff of the presidential election. (AP Photo/Darko Bandic)

U drugom krugu predsedničkih izbora u Sloveniji na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova pobedu je odnela nezavisna centristkinja, advokatica i zaštitnica ljudskih prava Nataša Pirc Musar. Ona je osvojila 53,88 odsto glasova birača, dok je njen protivkandidat konzervativac Anže Logar dobio podršku 46,12 odsto glasača. Logar je čestitao protivkandidatkinji, objavivši da je Slovenija dobila prvu ženu na čelu države.

U drugom krugu izbora glasalo je inače 51,22 odsto birača.

Nataša Pirc Musar poručila je da će biti predsednica svih građana i da će se boriti za demokratiju.

Zahvalila je biračima koji su danas izašli na izbore, a posebno onima koji su glasali za nju, i takođe čestitala svom protivkandidatu Logaru i poželela mu puno sreće na daljnjem putu. „Daću sve od sebe da uistinu budem predsednica svih, da se borim za temeljna ljudska prava, ustavna prava i demokratiju. Daću sve od sebe da se ujedinimo u politici oko strateških pitanja“, najavila je. Dodala je da se zalaže za kvalitetno javno zdravstvo, kao i socijalnu i svaku drugu sigurnost.

„Što je čovek sigurniji, biće manje siromašnih, manje ;ocijalnih problema, manje kriminala u našoj zemlji“, rekla je Pirc Musar i dodala: „Želim da Slovenija postane zemlja u kojoj će se o starijima brinuti, u kojoj će mladi hteti da ostanu. Želim Sloveniju u kojoj ćemo biti svesniji da nas čekaju teška vremena zbog klimatskih promena“.

Nekadašnji slovenački ministar spoljnih poslova Logar (46), kandidat opozicionog SDS-a Janeza Janše, u izjavi za medije čestitao je novoj predsednici pozvavši je da bude predsednica svih građana.

„Sloveniji je to sada potrebno više nego ikada pre“, rekao je i izneo tvrdnju da njih dvoje imaju različite stavove o nekim pitanjima, ali da je „svima u interesu da imamo dobrog predsednika“.

Pirc Musar je uoči drugog kruga rekla da je ušla u predsedničku trku jer smatra da njeno iskustvo, znanje i aktivnosti u javnom životu, poput borbe za ljudska prava i protiv siromaštva, pokazuju da može najbolje služiti u državnom interesu i da neće ćutati o nepravilnostima u društvu.

Pirc Musar, advokatica (54) specijalizovana za zaštitu ličnih podataka koja je zastupala i suprugu bivšeg američkog predsednika Melaniju Tramp, poznata je i kao zagovornica prava LGBT populacije. Ona je 15 godina radila pri Savetu Evrope kao stručnjak za ljudska prava.

Za Pirc Musar, koja je dobila podršku birača vladajućih stranaka centra i levice, u prvom krugu izbora 23. oktobra glasalo je 26,85 izašlih birača.

Logar, član desne Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janeza Janše dobio je najviše glasova u prvom krugu izbora, 33,96 odsto, ali je pobedu odnela Pirc Musar.

Nakon što je kandidat vladajuće koalicije Milan Brglez zauzeo treće mesto u prvom krugu, premijer Golob je podržao Pirc Musar, navodeći da se ne sme dozvoliti ulazak kandidata SDS u predsedničku palatu jer bi to vratilo Sloveniju u „mračna vremena“ Janeza Janše.

I Logar i Pirc Musar su formalno nezavisni kandidati, iako je bivši šef diplomatije dugogodišnji član Janšine stranke. Logar nije zvanično kandidat SDS jer bi u tom slučaju imao znatno manje šanse da pridobije podršku birača sa centra.

Iako je u Janšinoj vladi bio ministar spoljnih poslova (2020-2022), 46-godišnji Logar je u kampanji nastojao da se distancira od svog partijskog šefa i da prikaže sebe kao umerenog političara, izbegavajući oštru retoriku svojstvenu bivšem premijeru.

Na pitanje novinara N1 Slovenija da li su glasovi koje je dobila za nju ili protiv Anžeta Logara, kako su analitičari procenjivali poslednjih nedelja, Pirc Musar je odgovorila: „Izbori su proslava demokratije. Svi glasaju za. Ne želim glasove protiv. Zaista želim glasove za – za vrednosti koje branim“, dodala je ona.

Ovi predsednički izbori sedmi su u istoriji samostalne Slovenije. Dva petogodišnja mandata predsednik je bio Milan Kučan, nakon njega Slovenijom su predsedali Janez Drnovšek i Danilo Tuerk, a potom u dva mandata Borut Pahor.

Preksutra će nas na planeti biti osam milijardi

Od
miki
-
0

Ujedinjene nacije očekuju da će svetska populacija dostići osam milijardi 15. novembra. Za dva dana rodiće se osmomilijarditi stanovnik planete Zemlje, svega jedanaest godina od rođenja sedmomilijarditog.

Globalni rast stanovništva je, inače, pao ispod jedan odsto u 2020. godini, tako da raste najsporijom stopom još od 1950. godine.

Rast stanovništva neće se više ovako brzo odvijati. Procene su da ćemo do devet milijardi ljudi na planeti doći oko 2050, a do deset milijardi 2100. godine.

U svetu se dnevno rodi 383.071 beba, a umre 164.710 ljudi, što je više nego duplo više rođenih u odnosu na broj umrlih.

U Srbiji se dnevno rodi 170 dece i umre 374 osoba, što znači da je broj umrlih duplo veći od broja novorođenih.

Što se tiče starosti stanovništva, Republički zavod za statistiku navodi da je prosečna starost u svetu 30,9 godina, dok je u našoj zemlji 43,5 godina.

Prema projekcijama UN, svetska populacija bi mogla da poraste na oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine, a vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi tokom osamdesetih godina 21. veka. Predviđeno je da na tom nivou ostane do 2100. godine.

Sedmomilijarditi stanovnik Zemlje rođen je 31. oktobra 2011. godine. Na ceremoniji u indijskoj državi Utar Pradeš simbolično je predat sertifikat devojčici Nargis Kumar kao sedmomilijarditom stanovniku Zemlje, u znak protesta protiv polno selektivnih abortusa.

U BiH i Hrvatskoj rođeni su šestomilijardita i petomilijardita beba.

U Sarajevu je 12. oktobra 1999. rođen Adnan Mević, a 11. jula 1987. Matej Gašpar iz Zagreba.

Do četiri milijarde stanovnika stigli smo 1974. godine, do tri milijarde 1960, a do dve milijarde 1927.

Prvomilijarditi stanovnik planete Zemlje rođen je 1804. godine.

Očekuje se da će Indija nadmašiti Kinu kao najmnogoljudnija zemlja na svetu 2023. godine, navodi se u izveštaju UN.

Najmnogoljudnije su dve azijske države. U Indiji trenutno živi 1,39 milijardi stanovnika, prema podacima sa sajta Worldometer, dok u Kini je 1,45 milijardi ljudi.

Istanbul: Dragani Ristić iz Niša od jake eksploziji pukao telefon, geler u ramenu uspešno operisan

Od
miki
-
0
Izvor: AP

Državljanka Srbije Dragana Ristić iz Niša ranjena je danas u eksploziji u Istanbulu, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Ona je van životne opasnosti i nalazi se u bolnici, gde je večeras operisana, jer ju je geler pogodio u rame.

– Inače, za sada nema zvaničnih informacija, ovo je informacija od naših turista koji su bili na licu mesta i javili se našem generalnom konzulatu, koji će pružiti pomoć svim našim državljanima – dodao je Dačić.

Detonacija je bila toliko jaka da se Dragani raspao telefon u ruci a ona je odletela nekoliko metara od mesta gde se nalazila na trgu.

Generalni konzul Srbije u Turskoj Ivana Pejović je u stalnom kontaktu sa ranjenom državljankom Srbije.

Postoje dve verzije koje iznose turski zvaničnici. Eksploziv je bio ili u torbi ili paketu koji joj je bio u rukama, ili pored žene za koju se sumnja da je aktivirala bombu, nalazila se eksplozivna naprava, koja eksplodira sama, ili je neko aktivirao daljinski. što se sada analizira“. Nezvanično, na snimcima kamera utvrđeno je da ona sedela na klupi skoro sat vremena pre detonacije.

Šest najiskusnijih turskih tužilaca dobilo je zadatak da do detalja radi na slučaju.

Koliko lampe za gel lak mogu da budu štetne?

Od
miki
-
0
Izvor: N1 Beograd

Lampe koje se koriste za stvrdnjavanje gela ili trajnog laka među nekima su izazvale zabrinutost jer, poput solarijuma, emituju ultraljubičasto zračenje, koje je povezano sa većim rizikom od karcinoma.

Studija iz 2014., objavljena u „JAMA Dermatology“, otkrila je da nivo izloženosti UVA zračenju povezana sa lampama za gel lak svake dve nedelje verovatno nije dovoljno visoka da značajno poveća rizik od karcinoma kože, ali treba biti svestan problema.

Kako piše „Harvard Health“, neke lampe se nazivaju UV lampama, a druge LED lampama. Obe emituju ultraljubičasto zračenje, uglavnom u obliku UVA, navodi Američka akademija za dermatologiju.

Bez obzira na vrstu lampe dobro je zaštiti kožu tokom ove procedure tako što ćete naneti kremu za sunčanje na ruke ili navući rukavice bez prstiju i tako pružite svojoj koži dodatnu zaštitu od potencijalno štetnog UVA zračenja.

Čokoladni kolač bez jaja

Od
miki
-
0
Izvor: N1

Sastojci:

Biskvit:

– 3 jogurta (3×180 g)

– 300 g brašna

– 250 g šećera

– 120 ml ulja

– 25 g kakaa

– 2 kašičice sode bikarbone

– maslac za premazivanje lima

Glazura:

– 150 g maslaca

– 150 g čokolade za kuvanje

– 120 g šećera

– 120 ml mleka

Priprema:

Jogurt, brašno, šećer, ulje, kakao i sodu bikarbonu mešajte mikserom dva do tri minuta.

Smesu izlijte u pleh premazan maslacem i pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko 20 minuta.

Zatim napravite glazuru.

Maslac otopite na šporetu, skinite, pa umešajte čokoladu izlomljenu na kockice i mleko, pa mešajte dok ne dobijete glatku smesu.

Kolač ohladite i prelijte čokoladnom glazurom.

Kolač poslužite sa šlagom, a možete poslužiti i s bobičastim voćem po želji.

Prijatno!

“Sve opcije su na stolu” Kanađani se suočavaju sa višim ratama stambenih kredita sa varijabilnom stopom

Od
Dara Milovanović
-
0
Nekretnine u Kanadi

Za samo nekoliko meseci, mesečne rate stambenog kredita s promenjivom stopom, porasle za skoro 1.000 dolara, nakon niza povećanja kamatnih stopa koje je nametnula Banka Kanade, kaže L. Gilbert.

Gilbert i njen partner, Curtis, kupili su svoj prvi zajednički dom u Pitt Meadows-u, BC, prošle godine. Do marta 2022. njihove mesečne rate iznosile su oko 2.400 dolara. Ali nakon nekoliko skokova ključne kamatne stope centralne banke, Lauren Gilbert sada mesečno plaća oko 3.300 dolara. „ Hvata nas zaista velika panika“, rekla je ona za CTVNews.ca 3. novembra. „Toliko je to preko našeg budžeta. Nešto što nam je zaista važno je krov nad glavom, ali kada pomislite na dodatni gubitak od 1.000 dolara mesečno, to je prilično teško progutati.”

Gilbert je jedna od desetina Kanađana koji su se obratili CTVNews.ca kako bi podelili kako su rastuće kamatne stope uticale na njihove lične finansije . Odgovori poslani e-poštom nisu svi nezavisno verifikovani.

Kanađani zaduženi kreditima sa varijabilnom kamatnom stopom posebno su osetljivi na povećanje kamatnih stopa, jer nivoi kamata na njihove kredite fluktuiraju u odnosu na ključnu kamatnu stopu Banke Kanade . To znači da će njihove mesečne otplate kamata porasti čim centralna banka poveća svoju ključnu kamatnu stopu.

Postoje i različite vrste kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Uz kredit s podesivom stopom, povećanje kamatnih stopa od strane Banke Kanade dovešće do povećanja celokupnog plaćanja. Glavnica koja ide za otplatu kredita ostaje ista, dok se iznos kamate povećava.

Sa standardnim kreditom sa varijabilnom kamatnom stopom, međutim, zajmoprimci vrše fiksna plaćanja koja su konzistentna iz meseca u mesec, ali iznos novca koji ide prema glavnici u odnosu na kamatu će varirati.

Kada Banka Kanade podigne svoju ključnu kamatnu stopu, moguće je da oni sa standardnim kreditima sa varijabilnom kamatnom stopom dosegnu ono što se naziva aktivna stopa. Ovo je tačka u kojoj je kamatna stopa na hipoteku jedne osobe porasla toliko da njihove redovne uplate nisu dovoljne da pokriju kamatu koje duguju.

To se dogodilo L. Gilbert, koja ima standardni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Povećanje kamatne stope Banke Kanade u septembru navelo ju je da pređe svoju početnu stopu od 4,77 posto, što je rezultiralo povećanjem njenih mesečnih plaćanja pošto je par ubuduće prihvatio višu stopu.

Lauren Gilbert i njen partner, Curtis, u njihovoj kući u Pitt Meadowsu, BC

Za svoju kuću sa tri spavaće sobe, L. Gilbert sada plaća promenjivu stopu od 5,29 posto. Nakon poslednjeg povećanja centralne banke u oktobru , nešto manje od 800 dolara sada ide na njenu glavnicu svakog meseca, a skoro 2.500 dolara se plaća na kamatu, rekla je ona.

“Nešto više od godinu dana imamo kuću, tako da je prilično zastrašujuće”. “Znali smo da će nam biti jako stresno kao vlasnici kuće, ali ni približno u ovoj meri.”

Referentna kamatna stopa Banke Kanade trenutno iznosi 3,75 posto. Poslednjim povećanjem, koje se dogodilo 26. oktobra, centralna banka je podigla referentnu kamatnu stopu šest puta od marta ove godine. Povećanja imaju za cilj snižavanje visoke stope inflacije u Kanadi , koja je u septembru iznosila 6,9 odsto . Cilj banke je da taj broj svede na cilj od dva posto.

SVAKA OPCIJA JE NA STOLU

Za roditelje, kao što je Puneet Mahajan, sve veće otplate kredita imaju značajan uticaj na finansije njegove porodice. Biti u mogućnosti da priušti dom i druge dnevne troškove predstavlja zabrinutost, rekao je, jer njegova porodica mora zgrabiti svoju ušteđevinu kako bi sastavila kraj s krajem.

“Nekada smo štedeli novac u TFSA, ali toga više nema”, rekao je za CTVNews.ca u telefonskom intervjuu 1. novembra. “Uglavnom sve o čemu razmišljamo i razgovaramo je, koje troškove smanjiti.”

Ovaj 45-godišnjak živi u Whitby-ju, ON, sa suprugom i dvoje dece. Nakon povećanja kamatne stope 7. septembra , Mahajan je rekao da je dobio poziv iz svoje banke u kojem se navodi da će mu morati povećati mesečnu uplatu za 800 dolara kako bi zadržao isti iznos glavnice koji je plaćao u aprilu.

“Mogao sam priuštiti samo 400 $ [više], tako da sada plaćam mnogo manje glavnice,” napisao je Mahajan u e-poruci za CTVNews.ca 1. novembra. Rekao je da trenutno plaća 2.200 dolara mesečno kredit, uz kamatu stopa od 4,61 posto.

Očekuje se da će rastuće kamatne stope uzrokovati usporavanje ekonomske aktivnosti koje bi moglo dovesti do moguće recesije u prvom kvartalu 2023. godine, kažu ekonomisti iz Royal Bank of Canada. Prema rečima guvernera Banke Kanade Tiffa Macklema, verovatno je na putu još povećanja kamatnih stopa.

„Ova faza zaoštravanja će se približiti kraju“, rekao je on tokom konferencije za novinare 26. oktobra. „Približavamo se toj tački, ali još nismo tamo. Tako da očekujemo da će kamatne stope morati ići dalje, a mi ćemo odrediti tempo na osnovu kretanja napred.”

Uz još jedno povećanje koje se očekuje za 7. decembar, Mahajan je rekao da će morati pronaći način da zaradi još više novca. Ako se povećanja kamatnih stopa ne smanje ili zaustave u bliskoj budućnosti, rekao je da će njegova porodica možda morati još više štedeti, kako bi priuštila velike troškove u budućnosti, kao što je slanje njegove kćeri u školu u inostranstvu.

„To je jedna od mojih najvećih briga – ušteda za njeno fakultetsko obrazovanje“, rekao je. “Ako se stvari ne poprave u narednih nekoliko godina, mislim da će doći do toga. Svaka opcija je na stolu.”

Barrington Williams, otac troje dece, rekao je da je u junu našao drugi posao kako bi mogao priuštiti otplatu kredita svojoj porodici. Nakon što je tokom dana radio kao projekt menadžer, uveče odlazi pravo na svoj honorarni posao vozača u skladištu.

“Ovde nema ravnoteže između posla i privatnog života,” rekao je za CTVNews.ca u telefonskom intervjuu 4. novembra. ” kako biste mogli provoditi vreme sa porodicom, to vreme više ne postoji.”

Ovaj 43-godišnjak ima kredit sa varijabilnom stopom od oko 600.000 dolara. Povećanje kamatnih stopa koje je sprovela Banka Kanade između marta i oktobra dovelo je do povećanja njegovih mesečnih rata sa 2.400 dolara na 3.600 dolara, rekao je on. Kamatna stopa na njegov kredit sada iznosi nešto više od pet posto.

“Nije bilo nikakvog očekivanja da će se stvari tako brzo promeniti,” rekao je. „Zabrinut sam kada će se ovo završiti i koliko brzo [moja porodica] može da se vrati normalnom životu.

“Ovo nije normalno.”

MRAČNI IZGLEDI ZA KUPCE KUĆA KOJI KUPUJU PO PRVI PUT

Brian Meulendyks sa svojom verenicom Drew, ispred njihove kuće u St. Catharines, Ont.

Brian Meulendyks kupio je svoj prvi dom u leto 2021. ovaj 25-godišnjak je rekao da su on i njegova verenica, morali da udruže svoju životnu ušteđevinu kako bi uplatili 20 posto učešća na kuću u St. Catharines, ON . A njegov kreditni broker je u to vreme predložio, da se odluče na kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, Meulendyks je rekao da bi voleo da je uradio drugačije.

„Naš broker nas je posavetovao da je odlična ideja da ostanemo  sa promenljivom stopom, jer imamo koristi od nižih stopa“, rekao je za CTVNews.ca u telefonskom intervjuu 3. novembra. „Da sam znao šta znam sada, kada sam prvi put otišao da uzmem kredit, definitivno bih zaključao kredit [ uzeo fiksnu stopu].“

Uključujući poreze na imovinu, par je plaćao oko 1.500 dolara za svoj dom u julu 2021. Sada njihova mesečna uplata iznosi oko 2.100 dolara, rekao je, uz kamatu od 5,05 posto.

“Ako pogledate mesečno, to je otprilike dodatnih 600 dolara,” rekao je. „To nije malo… Nadam se da će se kamatne stope smanjiti u roku od pet godina kako bi se isplatilo ostati sa promenjivim stopama .”

Kupovinom svog prvog doma, Adam Pekeski je rekao da se nadao da će imati sigurnost. Ali s rastućim kamatnim stopama koje povećavaju njegove mesečne rate, jedini osećaj koji mu ostaje je stres, rekao je.

“Prva stvar kojoj se nadate kada kupite svoj prvi dom je stabilnost”, rekao je za CTVNews.ca u telefonskom intervjuu 3. novembra, do tačke u kojoj je to nepriuštivo.”

Pekeski i njegova supruga kupili su svoju prvu kuću u junu ove godine, trosobnu  kuću u Kalgariju. Uprkos počecima sa kamatnom stopom od 2,7 posto, par sada plaća 4,95 posto kamate za ukupno oko 3.200 dolara mesečno za otplatu kredita. U tih nekoliko mjeseci njihovoj mesečnoj rati je dodato oko 800 dolara, rekao je Pekeski.

Zajedno sa visokim cenama benzina i rastućim cenama namirnica, povećanje plaćanja kredita otežava paru da otplati svoje mesečne troškove, rekao je Pekeski. Kao rezultat toga, počeli su tražiti načine za smanjenje potrošnje. To uključuje odabir jeftinijeg paketa kablovske televizije i ređe ručanje u restoranima.

„Smanjite troškove i odredite prioritete – osim toga, ne možete mnogo da uradite, osim ako ne želite da nađete drugi posao“, rekao je 38-godišnjak. “Stvari izgledaju sumorno, ako ste po prvi put vlasnik kuće.”

SERBIANNEWS/CANADA

Namirnice koje imaju pozitivan efekat na vid

Od
miki
-
0
white eye testing machine

Dobro je poznato da pojedina hrana ima pozitivne efekte na određene delove tela i njihovu funkciju.

Hrana za dobar vid

Neke namirnice će zbog svojih vitamina i minerala imati poseban uticaj na vid i trebalo bi ih uvrstiti u svakodnevne obroke.

Toj grupi pripadaju namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline, lutein, cink, vitamine C i E.

Namirnicama u  kojima ima najviše ovih vitamina i minerala:

Crvena paprika

Crvena paprika sadrži puno vitamina C koji je dobar za krvne sudove u očima. Osim u paprici, vitamina C ima i u limunu, grejpu, kiviju, šipku, i karfiolu.

Važno je da se sve ove namirnice jedu sirove jer se predugom termičkom obradom na previsokim temperaturama njihova delotvornost može smanjiti.

Zeleno lisnato povrće

Kelj, spanać, ali i brokoli, prokelj, zelena salata, kukuruz i grašak sadrže lutein i zeaksantin koji su antioksidansi, a koji poboljšavaju vid i sprečavaju pojavu bolesti oka.

Ova dva antioksidansa se nalaze i u voću, ali i u žumancima.

Povrće bogato beta karotenom

Ovoj grupi pripadaju šargarepa, batat, breskve i dinja. Beta karoten je važan za noćni vid, odnosno za prilagođavanje očiju na tamu.

Pasulj i mahunarke

Osim brojnih drugih prednosti, pasulj i mahunarke će jednako tako pomoći očima da se prilagode mraku. Ovoj grupi pripadaju skoro sve vrste pasulja, sočiva i leblebije.

Losos i tunjevina

Losos, tunjevina, sardine i druge masne ribe su bogate omega 3 – masnim kiselinama koje štite oči od pojave glaukoma, odnosno do stanja koje oštećuje očni nerv, a ako se ne tretira može da dovede i do slepila.

Orašasti plodovi i semenke

Osim riba i orašasti plodovi sadrže omega – 3 masne kiseline, kao i vitamin E koji štiti oči od bolesti koje nastaju kao posledica starenja oka.

Osim orašastih plodova i određene semenke imaju iste sastojke, a toj grupi pripadaju čia semenke, semenke lana i semenke konoplje.

Koje količine hrane su potrebne za dobar vid?

Kada se govori o količinama, kako bi se sprečila pojava bolesti očiju, potrebno je uzimati ove namirnice svakodnevno u sledećim količinama:

– 500 mg vitamina C

– 10 mg luteina

– 2 mg zeaksantina

– 80 mg cinka

– 400 mg vitamina E

Koje bolesti mogu da spreče namirnice za dobar vid?

Osim što će navedene namirnice imati mnoge prednosti na ceo organizam, takođe će doprineti zdravlju očiju.

Tačnije, sprečiće pojavu određenih bolesti kao što su siva mrena, a pomoću njih olakšaće se i problemi koji dolaze sa starenjem, kao što su glaukom, suvoća očiju ili lošiji noćni vid.

Zaključak

Određena hrana, pretežito voće i povrće, sadrži razne vitamine i antioksidanse koji su i više nego važni za zdravlje očiju. Kako bi hrana za dobar vid imala uticaja, važno je da je u što većoj meri uvrstite u svakodnevnu ishranu.

Novosti: Struja skuplja od januara

Od
miki
-
0
photo of truss towers

Cena struje za domaćinstva i privredu biće, najverovatnije, viša za 10 odsto od januara sledeće godine, objavile su “Novosti”.

Privrednici će umesto sadašnjih 95, električnu energiju plaćati 105 evra po megavat-satu, dok će građane megavat-sat struje, bez taksa i mrežarine, koštati oko 41 evro, navode „Novosti“.

Unija poslodavaca Srbije ističe da će poskupljenje struje opteretiti naše privrednike, koji će od nove godine imati nove izdatke i zbog povećanja plata, kao i viših cena sirovina koje se uglavnom uvoze. U Privrednoj komori Srbije smatraju da je značajno da je poskupljenje ograničeno i da ćemo i dalje biti među zemljama sa najnižom cenom električne energije u Evropi, prenosi beogradski list.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, krajem prošle nedelje rekao je da je moguće da dođe do povećanja cene struje, i da će se, kada se to desi, kretati između osam i deset odsto.

Poskupljenje je ranije ovog meseca najavila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, koja je kazala da cene struje i gasa moraju doći na dnevni red, „i to više pre nego kasnije“.

Preminuo Iranac koji je živeo na pariskom aerodromu i inspirisao Spilberga

Od
miki
-
0
Izvor: Rojters/Printscreen

Iranski politički izbeglica Mehran Karimi Naseri, koji je živeo više od 18 godina na pariskom aerodromu Roisi-Šarl de Gol i inspirisao reditelja Stivena Spilberga za film “Terminal”, preminuo je, saopštila je aerodromska služba.

Naseri je umro prirodnom smrću na terminalu 2F pariskog aerodroma, navela je služba.

Iranac koji je potrošio veliki deo novca koji je dobio od filma, vratio se na aerodrom pre nekoliko nedelja.

Služba je navela da je pronašla kod njega nekoliko hiljada evra.

Naseri je rođen 1945. godine u iranskoj provinciji Huzestan, poznat kao „Ser Alfred“, nastanio se na aerodromu u novembru 1988. godine, posle dugog putovanja i u potrazi za majkom koja ga je ranije vodila u London, Berlin i Amsterdam.

Nekoliko puta je izbačen sa aerodroma jer nije imao dokumente, ali 1999. godine dobio status izbeglice i boravišnu dozvolu za Francusku.

Na aerodromu je bio poznat osoblju i tokom godina je postao simbolična figura tog mesta, tako da je bio tema brojnih televizijskih i radijskih reportaža u Francuskoj, ali i u inostranstvu.

Tom Henks je 2004. godine tumačio njegov lik u filmu „Terminal“ u Spilbergovoj režiji.

1...789790791...1.526Stranica 790 od ukupno 1.526

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković