Organizovana potraga za velikom mačkom u apatinskom ataru nastavlja se u nedelju, kaže za RTS Nemanja Ivanović, načelnik Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, nakon današnjeg video-snimka na kojoj se vidi velika crna životinja, nalik panteru koju su snimili gosti Banje Junaković u blizini Prigrevice, nadležne ekipe su krenule na obližnji teren.

„Proveli smo oko pet sati na terenu pokušavajući da uočimo divlju životinju koja je snimljena. ‘Vode Vojvodine’ su obezbedile dron sa termovizijskom kamerom i pregledali smo najmanje 150 hektara šume i atara. Sa nama su lovočuvari iz ‘Vojvodinašuma‘ koji poznaju teren, a tu su i policijski službenici iz Apatina. Do večeras nismo primetili pantera, samo ptice i glodare“, navodi Ivanović za RTS.

Ivanović kaže da je prvenstveno namera da se predator uspava, pa su u akciji učestvovali i veterinari Zoološkog vrta Palić.

„Zbog magle i bezbednosti učesnika, akcija hvatanja divlje životinje je obustavljena za danas, a u zavisnosti od mogućeg kretanja pantera i dojava gde je viđen, u nedelju ćemo nastaviti potragu“, kaže Ivanović.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavljuje da će Srbija u narednom periodu biti važan izvor retkih minerala u svetu. Pored zlata, srebra, bakra, cinka, bogata je i litijumom i zbog toga će, kako najavljuje, država nastaviti da razvija rudarstvo uz poštovanje standarda zaštite okoline. Predstavnici ekoloških organizacija kažu – da ministarka svojim izjavama želi na velika vrata da vrati projekat Jadar kome su se građani usprotivili masovnim protestima.

Nova ministarka – stari planovi. Od kada je od Zorane Mihajlović preuzela kabinet u Nemanjinoj 11 – građanima se gotovo svakodnevno obraća. Često govori o stanju u EPS-u, ali najavljuje i poskupljenje struje i gasa. Srbiju opisuje kao uspešnu na polju rudarstva i veoma bogatu sirovinama.

„Pre svega bakrom, zlatom, srebrom, olovom, cinkom, borotom i litijumom, sa svojim mineralnim resursima i overenim mineralnim sirovinama Srbija će svakako u narednom periodu biti značajna država kako na evropskim tako i na svetskim tržištima kritičnih mineralnih sirovina i bitnih metaličnih i nemetaličnih miniralnih sirovina“, kazala je Đedović pre nekoliko dana.

Da Srbija spada u red zemalja koje imaju veliki prirodni potencijal, nije tajna, ali je u svemu tome problem što država to ne ume da ceni, poručuju iz udruženja Ne damo Jadar. Kažu i da resorna ministarka svojim izjavama želi na velika vrata da vrati projekte za litijum.

„To je jasno kao dan, bukvalno ona nije naša ministarka, ona je ministarka Rio Tinta, ona je zaposleni radnik Rio Tinta koji se nalazi u Vladi Srbije i koja normalno lobira i pokušava da sprovede u delo ono što prethodna ministarka nije uspela da uradi, a što se tiče litijuma, mi smo negde na 12. mestu po zalihama u svetu, tako da ima ljudi koji imaju mnogo veće zalihe, ali neće da ga eksploatišu, jer je to mnogo prljava tehnologija“, kaže Zlatko Kokanović iz Ne damo Jadar.

Sagovornik N1 dodaje i da država raznim signalima pokazuje da od litijuma nije odustala, samim tim i što Skupština nije stavila na dnevni red Narodnu inicijativu o zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora koju je potpisalo više od 38.000 građana. Kaže i da bi predstavnici države umesto prirodnim mineralima, više trebalo da se posvete očuvanju drugih prirodnih resursa, koji iz godine u godinu propadaju.

„Poljoprivreda je jedan od najvećih prirodnih resursa, danas je na planeti problem sa hranom, uložiti u poljoprivredu – vratiće se višestruko, ko bude imao hranu, zdravu pitku vodu, ko bude imao čist vazduh da ga udiše, taj će moći da funkcioniše, taj će moći da živi“, kaže Kokanović.

Kako bi građani mogli da žive u zdravoj životnoj sredini, stručnjaci navode da bi nadležni morali više da se pozabave rekonstrukcijom postojećih rudnika i modernizacijom eksploatacije.

„Naša ministarka jeste ambiciozna, međutim, moramo da znamo da ekologija i rudarstvo imaj potpuno drugačiju svrhu i ulogu, i samim tim i efekte na ljude i životnu sredinu, tako da moramo voditi računa o zdravlju. Problem je mala rudna renta kod nas i zbog toga sve kompanije koje bi došle ovde da iskopavaju rudu, koje daju nama veoma malu rudnu rentu, nisu ovde zbog dobročinstva, ne radi se o dobrotvornim ustanovama, već se radi o organizacijama koje stvaraju profit. Najbolje bi bilo da mi sami eksploatišemo svoju rudu, da se steknu uslovi ovde za razvoj zelenog rudarstva“, naglašava Svetlana Stanišić, profesorka fizičke hemije.
Ministarka rudarstva kaže da se u Srbiji trenutno obavljaju geološka istraživanja na 178 istražnih polja – među kojima su najzastupljeniji bakar, zlato, olovo, cink i srebro.

Naredna nedelja biće poslednja u kojoj vlasnici automobila sa KM tablicama na severu Kosova neće plaćati kaznu zato što imaju, za prištinske vlasti, nelegalne tablice. Predsednik Srbije kaže da Aljbin Kurti uz podršku Nemačke i Britanije može da radi šta hoće, a Kurti odgovara da je protiv kosovskih tablica “ekstremistička manjina”.

Vožnja automobila sa tablicama opština sa severa Kosova, kako sada stvari stoje, biće od 21. novembra kažnjiva. Do promene odluke Prištine nije doveo ni poslednji sastanak prištinskih i srpskih delegacija sa evropskim političarima u Parizu.

Ako pitate predsednika Srbije, rezultat je:

„Ništa. Tako da oni misle da nastave na silu da vrše dodatni pritisak protiv srpskog naroda da nastave da maltretiraju naš živalj“, kaže predsednik.

A predsednik misli da će narod na taj pritisak da odgovori.

„Ako mislite da niko neće da se buni kada mu naplaćuješ kaznu onda živite u nekom svom potpuno pogrešnom i nerealnom svetu“, rekao je.

Daleko je 21. novembar, ali je situacija krhka, upozorava Milica Andrić iz Nove društvene inicijative, pa reakcije građana očekuje i pre nego što policija napiše prve kazne.

„Ukoliko dođemo do 21. ipak mislim da tradicionalne barikade, kakve smo viđali, sa kamionima i čvrstim preprekama mislim da su one manje izvesne, da će se pre raditi o potencijalnim blokadama puteva samo ljudskim telima“, kaže Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa.

Kosovski premijer ne misli da se preregistraciji protivi većina, već samo „ekstremistička manjina“. I njih je, kaže on, nekoliko hiljada.

„Nažalost, oni su opasni jer imaju podršku Beograda, finansijsku i političku. To su ilegalne strukture koje su kriminalizovane poslednjih godina. Njima se bavi pravna država, a ne ja“, kaže Aljbin Kurti.

Za krizu na severu Kurti optužuje Beograd, jer na ovaj način, kaže, srpske vlasti skreću pažnju sa odluke da ne prihvate nemačko-francuski predlog za Kosovo. A Beograd krivi Kurtija.

„A znate i da ima zaštitu veoma, veoma moćnih zemalja koje mu kažu – samo ti teraj svoje. On može da uradi bukvalno šta god hoće uvek će imati podršku Nemačke i Velike Britanije“, kaže Vučić.

Ta podrška nije ništa novo, jer većina zemalja Evropske unije priznaje Kosovo, podseća novinarka Nove S Žana Bulajić. Problem je, kaže ona, to što Kurti ne popušta.

„Imam osećaj da uopšte i ne želi nikakvu vrstu kompromisa sa Beogradom i da smo mi sad došli nekoliko koraka unazad sa svim ovim što se desilo poslednjih dana, sa njegovim neodstupanjem od ideje za preregistraciju, zatim izlaskom Srba iz institucija“, kaže Bulajić.

Ako preregistracija vozila prođe bez reakcija, sledeće što Srbi sa severa očekuju je obračun sa institucijama, upozorava Milica Andrić Rakić.

„Bukvalno hapšenje ili na neki način opresija ljudi koji rade u srpskom obrazovnom ili zdravstvenom sistemu. Mi smo obrise ili najave toga mogli da vidimo u Štrpcu, da tamo je bilo akcije specijalne policije koje su tada samo zaplenjivale dokumenta“, kaže Andrić Rakić.

Prošlonedeljne ostavke i izlazak iz institucija zapravo su reakcije na takve poteze, zaključuje ona, a ne na pritisak iz Beograda, kako to predstavlja prištinska strana.

U Srbiji i svetu je obeležen Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju u Beogradu predvodio ministar Nikola Selaković koji je poručio da se pobedom u Velikom ratu srpski narod svrstao u velike narode.

Natalijina ramonda – cvet feniks koji podseća na iskušenja i hrabrost vojnika u Velikom ratu
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se i nošenjem amblema na kome je Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda – biljka je višestruke simoblike za srpski narod. Ova zaštićena vrsta poznata je i kao cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.

Gvozdeni puk – kako se branila sloboda
Najelitnija jedinica srpske vojske – Drugi pešadijski puk “Knjaz Mihajlo”, poznatiji kao Gvozdeni puk, učestvovao je u svim presudnim bitkama koje je srpska vojska vodila na prostoru Balkana od 1912. do 1918. godine, ali i oslobađanju skoro svih srpskih gradova.

Imena junaka Gvozdenog puka, njihova odlikovanja i slike iz rata čuvaju se od zaborava u spomen-sobi napravljenoj u Prokuplju na mestu gde je puk mobilisan oktobra 1912. godine.