Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) izjavio je u Beogradu da nije došao u posetu da bi postavljao ultimatume, već da podrži dijalog Srbije i Kosova.

Na konferenciji za novinare posle odvojenih sastanaka sa najvišim zvaničnicima Srbije, Šole je rekao da je osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) ključno pitanje koje mora da bude rešeno.

„Mi verujemo da je osnivanje ZSO u skladu sa Ustavom Kosova, a ne da je kontradiktorno. Osnivanje ZSO je ključno pitanje koje mora da se reši. O tome smo razgovarali i juče u Prištini i naš stav je da to treba da se sprovede u delo. Treba da bude implementirano i u skladu je sa Ustavom Kosova“, kazao je Šole.

Na pitanje da li ZSO treba da se osnuje u skladu sa Briselskim sporazumom, Šole je rekao da ne želi „da ulazi u detalje o tome kako treba da se sprovede u delo“, i dodao da SAD „veruju da treba da se sprovede“.

Naveo je da ga je američki državni sekretar Entoni Blinken zamolio da poseti Zapadni Balkan na početku godine jer je ovo ključni trenutak za Evropu zbog rata u Ukrajini, a time i za region.

„Nisam došao ovde da bih postavljao bilo kakve ultimatume, već da izrazim punu podršku dijalogu uz posredstvo EU i da istražimo pristupe i načine na koje možemo da nastavimo dalje ovim putem. To ćemo uraditi u bliskoj saradnji sa kolegama iz EU“, kazao je Šole.
Dodao je da je specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je sa njim danas u Beogradu, boravio ove nedelje u Briselu i razgovarao sa čelnicima EU o daljim koracima.

„U razgovorima sa njim došli smo do pozitivnih rešenja za put dalje i radujem se radu na tome u narednim danima“, rekao je Šole.

On je kazao da Zapadni Balkan ima dosta potencijala, ali i mnogo problema koji bi mogli da ugroze te potencijale, poput nedavne krize na severu Kosova.

Naveo je da veruje u kompromis Beograda i Prištine i dodao da je on moguć i u ovoj godini, a da se do njega dolazi dijalogom uz posredstvo EU.

Šole je rekao da je danas imao „veoma pozitivne razgovore“ sa najvišim zvaničnicima Srbije i dodao da sa predsednikom Aleksandrom Vučićem „ima veoma dobar odnos“.

Posle odvojenih sastanaka sa Vučićem, premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, Šole je kazao da su razgovarali o brojnim pitanjima, da je istaknuto da je Srbija važan partner SAD i da odnose dve zemlje treba dodatno unaprediti.

Šole je rekao da se danas u Beogradu sastao i sa predstavnicima civilnog društva, sa kojima je razgovarao o slobodi medija, vladavini prava i borbi protiv korupcije, „važnim pitanjima koja su u središtu zdrave demokratije“.

„SAD snažno veruju da su slobodni i otvoreni mediji apsolutno ključni za funkcionisanje demokratije. To je poruka koju ne šaljemo samo u Srbiji, nego širom sveta, tako da je i to bila tema razgovora (sa državnim vrhom)“, naveo je Šole.
Dodao je da je na današnjim sastancima sa Vučićem, Brnabić i Dačićem „manje pričao i pažljivo slušao kako oni vide perspektivu Srbije i regiona“.

Upitan da li SAD i dalje insistiraju da Srbija uvede sankcije Rusiji, Šole je rekao da Vašington to očekuje od svih država, ali je i ukazao na stav koji je Beograd zauzeo u UN, glasajući u nekoliko navrata za osudu ruske agresije na Ukrajinu.

Subotičani koji godinama rade na brodovima u svetu, dobili su sredinom decembra prošle godine privremena rešenja o plaćanju poreza na dohodak građana u Srbiji za 2017. godinu, a iznosi se kreću i do 15.000 evra. Kako navodi portal Magločistač, građani su bili šokirani iznosima koje treba da plate državi, ali i načinom na koji se potražuju sredstva, uprkos činjenici da položaj pomoraca u Srbiji nije regulisan.

„Prema nezvaničnim informacijama, više od 20.000 državljana Srbije radi na brodovima u inostranstvu, a veliki broj njih platu dobija na račune u Srbiji. Mnogi od njih su ranijih godina pokušavali da plate porez, ali ih je poreska administracija odbila jer njihov status nije bio regulisan posebnim zakonom, niti je postojao formular za samooporezivanje“, naveo je portal.

Zbog pokušaja naplate poreza pet godina unazad, što zakoni u Srbiji maksimalno dozvoljavaju, veliki broj građana preko advokata uložio je žalbe na ovakva rešenja, a Udruženje pomoraca Srbije se tim povodom, 30. decembra 2022. godine, obratilo, otvorenim pismom predsedniku Srbije.

U pismu su zatražili da se ponište sva privremena rešenja i naplata do pronalaska i dogovora oko odgovarajućeg modela oporezivanja prihoda, da se što hitnije formira radna grupa i da se napravi model oporezivanja pomoraca po uzoru na već postojeće modele u drugim državama.

Kako se navodi, većina građana koji su dobili privremena rešenja od Poreske uprave uložila je žalbu i na osnov i na visinu naznačenih iznosa.

Neki od njih su rekli da će plaćati mesečne rate u iznosu od nekoliko hiljada dinara na 120 rata, to jest, 10 godina, dok su drugi odbili da plate jer smatraju da ne duguju državi, da nisu kriminalci, a da im pri tom zdravstvena zaštita u Srbiji godinama nije dostupna, jer nemaju zdravstvenu knjižicu.

Subotičanka Mirjana Jovičić od 2011. godine radi na brodu na recepciji, a za 2017. godinu treba da plati državi oko 2.000 evra, što odgovara porezu za sedam meseci, provedenih na brodu.

„Prva moja reakcija je bila – šok. Moja mesečna rata iznosi oko 1.700 dinara na 10 godina. Mi se sad borimo, poslala sam sve moje ugovore da dokažem da sam više od 183 dana bila van Srbije, jer po zakonu, u tom slučaju se oslobađate plaćanja poreza u državi“, rekla je ona.

Zbog toga, ističe, mnogi već razmišljaju o tome da traže rešenja kako da primaju platu, a da to nije u Srbiji, već na račune otvorene u inostranstvu, jer gotovo pola plate koju su zaradili u inostranstvu treba da daju državi.

Subotičanin Saša Milanković je kao kuvar radio na brodu, a Poreskoj upravi treba da plati 10.000 evra, jer mesečna rata iznosi 9.380 dinara.

„Ostao sam šokiran. Tri dana nisam mogao da dođem sebi. Ovde živim i radim, nemam neku rezervnu zemlju gde bih otišao. Volim tu gde jesam, volim Suboticu“, rekao je on.

Veću grupu pomoraca zastupa advokatica Olivera Jelić iz Beograda, koja je rekla da se ne može govoriti o retroaktivnoj primeni, jer država pet godina unazad ima pravo da naplati porez od građana.

„Poreska uprava je dobila informaciju od banaka da je neki novac iz inostranstva legao na račune državljana Srbije, ali ne zna po kom osnovu. Međutim, nije u potpunosti utvrdila činjenično stanje i ne zna iz kog izvora su nastali ti prihodi, nego je išla linijom manjeg otpora i uzela najpovoljniju stopu od 20 odsto i utvrdila poresku obavezu“, rekla je Jelić.

Ni Poreska uprava, prema njenim rečima, nije dobro postupila jer nije pozvala stranke da im one pruže informacije od čega taj prihod dolazi.

Kaže da su njeni klijenti uložili žalbu i na osnov i na visinu naznačenih iznosa, a da se pretpostavlja da je, zbog mogućih korekcija iznosa, Poreska uprava donela privremena, a ne trajna rešenja.

Jelić je rekla da ako neko odbije da plati porez da država može da ;blokira račune i pokrene postupak prinudne naplate, a obračunaće se i kamata.

Srbija nije imala model za oporezivanje specifičnih zanimanja kao što su radnici na internetu (frilenseri) i na brodu, pa je pre dve godine pokušala da ih obuhvati Zakonom o porezu na dohodak pri čemu bi porez zahvatao i polovinu prihoda pa su frilenseri protestovali i dogovorena su dva modela oporezivanja od 1. januara ove godine, ali i dalje nisu zadovoljni.

Pošto u prethodnih pet godina ti radnici nisu plaćali porez, Poreska uprava je ponudila da porez od oko 20 odsto na prihode plate u ratama u periodu od deset godina i od nedavno je počela da uručuje rešenja za prvu, od pet godina, 2017. godinu, a slede rešenja za još četiri, do 2022. godine. Tako će ti radnici u nekom periodu dobiti pet rešenja za proteklih pet godina.

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da građanima Srbije “sigurno” neće biti potrebne vize za ulazak u EU.

„Sigurno neće biti viza za Srbiju prema Evropskoj uniji, 2023. ćemo usvojiti jedan administrativni mehanizam za zemlje kojima nije potrebna viza za ulazak u EU“, rekao je gostujući u emisiji Prav ugao na Radio-televiziji Vojvodine.

On je objasnio da će građani Srbije pre putovanja morati da popune formular putem interneta, ali da će se to odnositi i na ostale države kao što su SAD i Izrael, te da to nema veze sa vizama.

Predavač na vašingtonskom Univerzitetu “Džons Hopkins” Edvard Džozef kaže da je Srbija potencijalan veoma blizak partner, prijatelj i saveznik Sjedinjenim Državama. “Srbija bi trebalo da bude u NATO, to je u inetersu zemlje. Brojni su razlozi zašto bi Srbija trebalo da bude usklađena sa SAD, EU i NATO, to je u interesu Srbije i njenih građana, to je put i kurs kojim treba da se ide”, rekao je Džozef.

Edvard Džozef napisao je na svom Tviter nalogu da ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. decembra, gostujući na TV Prva, optužio da je albanski agent i da dobija mnogo albanskog novca, ističući da je tom prilikom izrečena laž.

Biro za evropske i evroazijske poslove Stejt departmentaobjavio je da „prljavim taktikama protiv građana“, kakva je ova, nije mesto u demokratskim društvima. „Nezavisni glasovi i organizacije civilnog društva promovišu odgovornost i transparentnost. Cenimo one koji grade mirno društvo na Zapadnom Balkanu“, dodaje se na Tviteru uz fotografiju specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i Džozefa.

Kako ističe Džozef, razlog za tako ozbiljnu reakciju je taj što je građanin SAD.

„Ja sam neko ko je poznat i ko kritikuje ličnosti kao što je Kurti. Ta vrsta napada sa optužbama, tvrdi se da sam učestvovao u nezakonitim radnjama, SAD su smatrale da moraju da reaguju. Ako Vučić to može da uradi meni, šta može da uradi srpskim građanima? Bilo je bitno da SAD reaguju, uradili su to na primeren način, proširili su zabrinutost na nezavisne novinare. To je bio važan korak“, rekao je Džozef.

Dodaje da je reakcija bila primerena i ohrabrujuća.

„Ovde se radi o odgovornosti Srbije u ispunjavanju obaveza kao kandaidata za Evropsku uniju, a to uključuje i sankcije Rusiji. Ovaj slučaj je prvi korak SAD i EU, pozivanje Vučića na odgovornost“, dodao je.

Napominje da su u jednom izveštaju instituta predvideli sve što se desilo od februara prošle godine.

„Tokom cele godine ništa se ne menja, osim što je na Balkanu sve gore, a trebalo je da napreduije. Katastrofalna invazija Rusije pokazala je Putina kao slabog lidera, to je ojačalo EU i NATO, trebalo je da očekujemo da se situacija na Balkanu poboljša, a ne pogorša. Ne da Putin bude odlikovan u Istočnom Sarajevu, krize na Kosovu, u Crnoj Gori, trebalo je da bude suprotno. Razlog je Kosovo i sprski uticaj na Kosovu, sve dok Srbija može da blokira Kosovo, blokiraće. I Srbija će biti blokirana i njeni susedi“, rekao je Džozef.

Kaže da je poznato zašto SAD i EU imaju slabosti prema Rusiji – nuklearno naoružanje, ogromna zemlja koja izvozi naftu i gas.Na pitanje zašto su „slabi“ na Srbiju, profesor kaže:

„Srbija je mala, nema nuklearno oružje, ima malo nafte i gasa. Zašto su SAD i EU u toj poziciji da moraju da prihvate da Srbija potpisuje u UN papir prijateljstva sa Rusijom, kako Srbija može da potpisuje gasne ugovore i ugovore o izgranji naftovoda, kako Russia Today može da otvori kancelariju u Srbiji, kako može da postavlja proruske zvaničnike u Vladu? Odgovor je zbog četiri zemlje NATO koje ne priznaju Kosovo,. Srbija zato ne mora da uradi ništa po pitanju Kosova. Beograd nema motivaciju da reši kosovsko pitanje sve dok četiri zemlje uslovaljvaju priznanje Kosova srpskim priznanjem“, navodi Džozef.