Džeri Martin zna da će biti uhapšen ako otvori prodavnicu heroina, metamfetamina, MDMA-e i drugih droga u Vankuveru. „U tome je i stvar“, kaže.

Čovek iz Vankuvera planira da otvori prvu prodavnicu u Kanadi koja prodaje heroin, kokain, metamfetamin, MDMA i druge droge kao način da smanji sve veći broj smrtnih slučajeva od predoziranja.

Džeri Martin, 51, želi da otvori prodavnicu do kraja januara, kada počne nova politika dekriminalizacije droge u provinciji Britanska Kolumbija. Pilot projekat, koji će trajati tri godine, značiće da više nije nezakonito posedovanje do 2,5 grama opioida, kreka, kokaina u prahu, meta i MDMA-e.

Prodaja droge će ostati nelegalna. Ali Martin, bivši korisnik kokaina, veruje da će obezbeđivanje droga koje su testirane na kontaminante spasiti brojne živote korisnika.

„Izgubio sam brata pre nekoliko meseci na Hejstingsu. Otišao je tamo da završi drogu i nikada se nije vratio kući“, rekao je Martin, misleći na ulicu u centru Vankuvera u Istsajdu koja je poznata kao epicentar predoziranja u Kanadi. „Svakog dana koji prođe bez takve prodavnice, sve više ljudi umire. Ne mogu da je otvorim dovoljno brzo.”

Martin, koji je nekada vodio dispanzer za travu u Vajtvudu, u Saskačevanu, želi da nazove novu radnju The Drugs Store. Rekao je da će cene droge zadržati na istom ili malo višem od uličnih cena jer ne želi da potkopa lokalne dilere, što bi moglo biti opasno. Takođe je rekao da će držati minimalnu količinu droge na licu mesta kako bi izbegao pljačku, prodajući maksimalno 2,5 grama svakoj osobi, u skladu sa pravilima o dekriminalizaciji B.C.

„Već sam sebi nabavio pancire“, rekao je on, dodajući da će takođe imati neprobojno staklo i obezbeđenje na licu mesta. On je rekao da će se od zaposlenih možda tražiti da nose maske kako bi im se omogućila veća anonimnost.

Martin je rekao da već ima izvore za razne droge, iako mu je trebalo godinu dana da pronađe dobavljača heroina pošto je ovaj opioid skoro u potpunosti zamenjen fentanilom. Rekao je da je još uvek u dilemi da li da prodaje fentanil ili ne, jer želi da pomogne ljudima da se skinu s njega. Planira da testira sve lekove u Get Your Drugs Tested, organizaciji u centru Vankuvera koja koristi mašinu koja se zove FTIR spektrometar da otkrije šta se nalazi u drogi.

„Deo mog plana je da kada ljudi dođu da kupe nešto, mi damo malo edukacije o tome kako da se skinu“, rekao je Martin. Prema njegovom poslovnom planu, koji je VICE News pogledao, on će prodavati samo osobama starijim od 18 godina.

„Prodavnica droge će kupcima omogućiti pouzdan pristup bezbednim testiranim drogama, stvarima za smanjenje štete, kao što su nekorišćene sterilne igle, cevčive itd, i edukativnim informacijama“, navodi se u poslovnom planu i dodaje da će se prodavnica nalaziti u centru Vankuvera, u Istsajdu. „gde je upotreba droge rasprostranjena i gde se najviše kupuje.”

Vlada Kanade je 2016. proglasila opioidnu krizu za vanredno stanje u javnom zdravstvu, pošto je više od 10.000 ljudi je umrlo od predoziranja drogom. To je vodeći uzrok neprirodne smrti u provinciji Britanska Kolumbija. Kao i u SAD, smrti su prvenstveno uzrokovane sintetičkim opioidnim fentanilom. Ali, kako je VICE Newsizvestio prošle godine, čak i fentanil je kontaminiran snažnim benzodiazepinima i sredstvima za smirenje, uzrokujući produžena predoziranja i ostavljajući ljude podložnijima pljačkama i seksualnom nasilju.

U Vankuveru postoje klinike koje korisnicima droga nude heroin i fentanil na recept, a aktivisti se zalažu za širi pristup; jedna grupa, Front za oslobađanje korisnika droge, u više navrata je delila heroin, kokain i met, kao oblik protesta. Uz podršku grada, grupa se udružila sa Mrežom korisnika droga u Vankuveru kako bi zatražila od savezne vlade izuzeće radi otvaranja vođenje „kluba kupaca“ za te droge, ali je odbijeno.

Martin je rekao da će radnja u kojoj ljudi mogu da kupuju droge takođe učiniti narkomane manje ranjivim na predatorske situacije — posebno žene. Nada se da će na kraju moći da ponudi i uslugu dostave pored prodavnice i planira da svoj širi poslovni poduhvat nazove Projektom bezbednog snabdevanja.

Upitan da li je zabrinut zbog hapšenja, Martin je rekao: „U tome je i stvar”. On i njegov advokat Pol Levin žele da pokrenu ustavni spor ako bude krivično optužen.

„Ako je gospodin Martin optužen za prodaju kontrolisanih supstanci, njegova namera je da ospori ustavnost tih zakona“, napisao je Levin u pismu namenjenom da ublaži zabrinutost Martinovih potencijalnih rentijera prostora i poslovnih partnera. „On bi tvrdio da su zakoni koji sprečavaju bezbedno snabdevanje i dovode do smrti trovanjem u suprotnosti sa članom 7 Povelje o pravima i slobodama i da moraju biti oboreni”.

„Ako gospodin Martin bude optužen za prodaju kontrolisanih supstanci, njegova namera je da ospori ustavnost tih zakona“, napisao je Levin u pismu namenjenom da ublaži zabrinutost Martinovih potencijalnih poslovnih partnera. „On će tvrditi da su zakoni koji sprečavaju bezbedno snabdevanje i dovode do smrti trovanjem u suprotnosti sa članom 7 Povelje o pravima i slobodama i da moraju biti oboreni.

Odeljak 7 povelje kaže da svi Kanađani imaju „pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti i pravo da ih ne liše osim u skladu sa principima osnovne pravde“. Na osnovu Odeljka 7 uspešno su ukinuti zakona koji zabranjuju medicinski kanabis u Kanadi.

Martinova spremnost da rizikuje hapšenje kako bi obezbedio bezbedno snabdevanje drogom dolazi iz ličnog iskustva. Upoznao se sa drogom sa 14 godina, a sa 15 je bio alkoholičar i uzimao kokain intravenozno. Zatim je proveo 15 godina van kuće, između niza kanadskih gradova.

Prošle godine, jedan od njegovih polubraće, Gord Reni, predstavljen je u dokumentarcu VICE News Tonight o porastu droge kao što je benzo dop, kombinacija fentanila i benzodiazepina. Pre emitovanja dokumentarca, Renie je umro od predoziranja; pronađen je ispod jednog mosta.

Martin je za VICE News rekao da se oseća krivim zbog Renijeve smrti, a delimično to podstiče njegovu želju da otvori The Drugs Store.

„Moja mama je zvala dan ili dva pre nego što su ga našli mrtvog da me obavesti da je izašao iz zatvora, ali ga nisam zvao niti tražila da ostane sa mnom jer sam bio sebičan i plašio se da će me pokrasti da bi nabavio drogu“, rekao je Martin. „Trebalo je da ga volim bez obzira na sve i da mu barem pružim sigurno mesto i, što je najvažnije, sigurno snabdevanje”.

Martin je rekao da mu treba najmanje 50.000 do 100.000 dolara da započne posao – ili najmanje 500.000 dolara ako treba da kupi prostor, što se nada da će izbeći iznajmljivanjem. Rekao je za VICE News da planira da pokrene kampanju prikupljanja priloga kako bi pomogao u pokrivanju troškova.U idealnom slučaju, Martin bi želeo da iznajmi poslovni prostor u centru u Istsajdu, ali kaže da ima problema sa pronalaženjem lokacije za zakup jer je njegov kreditni rejting loš zbog godina sudskih bitaka vezanih za njegovu ambulantu za travu. Razmišlja o kupovini prikolice koja može da radi kao mobilna prodavnica dok ne pronađe trajniju lokaciju.